Blog

Dudu od ranog jutra bije maler - crk’o joj je bojler, neonka u kupatilu, akumulator na automobilu i to sve zbog komšinice sa sedmog koju, čim je ugleda, tri dana nema sreće. Pa, zar mora baš uvek da se nacrta tamo gde ne treba?! Šta će sledeće da je zbog nje strefi...

Duda je smislila kako da se izvuku iz krize dok narod još ima para. Prodaće stan i napraviće ućicu - imaće svoje parče travice i uživaće u ličnoj hladovini. Još samo da pronađu keš-kupca...

Duda je u šoku. Bliži se Nova godina, a šef joj je umesto poklona uvalio novi aneks ugovor o radu u kojem piše da treba da radi tri puta više, da pristaje na sve moguće uslove rada - prekovremene, povremene i privremene, i sve to za manje para. I zzšta sad kad nema ni plan B, C, niti D, a jedva da se snalazi i u ovom A?!

Duda se upustila u avanturu... provodadžisanja! I pritom otkrila da je danas muvanje potpuno drugačije nego u njeno i Gagino doba. Gde je nestala romantika? Kako to da se mladi više ne muvaju? Samo se porukaju, mejluju, četuju, skajpuju, tvituju...

Nema nikakve Hane u vrtiću”, rekao je Vlada smušeno. “Kako?”, upitala sam, “pa ona stalno pominje Hanu. Hana ovo, Hana ono, Hana ima najlepšu haljinu i mama svaki dan dolazi po nju pre spavanja... Mora da je vaspitačica pobrkala lončiće, sigurno je nova.” Jer, Hana je atrakcija broj jedan. Svi znaju Hanu. Beba po ceo dan priča o njoj. Svaki put kad dođem po nju u vrtić, prvo mi ispriča šta je Hana obukla tog dana i čega su se igrale, pa onda kako Hana nije htela da jede grašak, pa... Sutra ću i ja pre spavanja po Bebu, da konačno upoznam Hanu.

Duda još uvek žali što je godišnji odmor provela kod kuće. Lagano ludi od koleginica koje, i na kraju septembra, blebeću o kojekakvim egzotičnim destinacijama i donose slike na uesbeovima. Razočarana, počinje da premotava film sa prošlogodišnjeg letovanja...

Dudu u poslednje vreme sve nervira: i posao, i kriza, i koleginica Goca koja misli da sve zna, čak i Gaga i rođena majka, a i Vlada je trašno nervira. Izgleda da je stvarno pala u depresiju...

Negde u podsvesti, čula sam da telefon zvoni. Prvo fiksni, besomučno, do kraja, a zatim mobilni. U glavi mi je bubnjalo i nisam pomišljala da se javim. Ko je - da je, pomislila sam, zvaće ponovo. Još uvek sam dolazila sebi nakon burne noći, tačnije celog burnog vikenda i nisam imala snage da podignem glavu. U subotu sam slavila godišnjicu mature, u nedelju bila na svadbi, danas bogu dušu... Taman sam se okrenula na drugu stranu, kad je Vlada ušao u sobu i pružio mi slušalicu. "Caca", šapnuo je: "Kaže da je hitno!" "Ma nije ništa hitno", reče Caca, "nego, samo da vidim kako ste se provele. Gaga je nedostupna, pa..." E pa, ako je ona nedostupna, a ja se ne javljam na telefon, to može značiti samo jedno - super smo se provele.

Već dvanaest godina Duda je svojevoljno i protivno svim zakonima prirode zakopana u kancelariji dva sa dva, sa gomilom papira i registratora, i sada se pita: da nije kojim slučajem odabrala pogrešno zanimanje?

Sunčani petak, Duda i Gaga sede u kafiću i prisluškuju razgovor grupice studentkinja, koji budi njihova sećanja na vreme kada su bile brucoškinje... Cimerisanje, buđava garsonjera, žurke, bonovi iz studentske menze, paketi od kuće - eh, kako im sve to nedostaje...

Uf, kakve muke... Lepo vreme, sniženja, trendy krpice, a Duda je još zimus izgubila struk, pa ne može da „uskoči" ni u XL. Odlučila je da krene u ofanzivu na salce, i to Etkinsonovom dijetom - mesom, mesom i samo mesom, ali i sportom - tri puta nedeljno...

Zbog operacije sinusa, Duda je morala da ostane u bolnici. Smestili su je u četvorokrevetnu sobu, sa malim kupatilom, u kojem je, nakon samo pet minuta, stekla velikog prijatelja - Coku, starog vuka bolničkih postelja...

Duda se pretvorila u pravo džangrizalo, sve joj smeta - obaveze, jurnjava, Vladino ponašanje... Odlučila je da uzme stvar u svoje ruke i održi mu lekciju, ali...

Uh, Duda je na ivici nervnog sloma... U kući je nesnošljivi Emigrant - svekrva koja je došla u posetu svom ranjenom prvencu, pa non-stop nešto gunđa i njuška po kući...

Naizgled običan petak Dudi se pretvorio u horor, komediju, akciju i dramu... Sve istovremeno. Ako ste i vi zaposlena mama, MOŽDA NASLU ĆUJETE o čemu pričamo...

Duda se sa Vladom i Bebom uputila u posetu baki, na selo... Dočekao ih je prizor dobrodošlice dostojan ruskih bajki. Slatko i voda i puna trpeza... I uštirkana posteljina koja šušti...

Duda ove godine za rođendan želi - meko, toplo, umiljato krzno koje će je grejati, maziti, čuvati... Ali, sve se iskomplikovalo...

Ma, zar nije dovoljno što ima muža, dete, posao, što je zatrpana svom silom obaveza? A, ne! Duda sad mora i da (konačno!) završi taj svoj fakultet...

Dudi raste apetit i jedu joj se karamele, i to domaće. Da li je to znak za uzbunu zvanu - trudnoća? I da li je ona uopšte spremna za još jednu devetomesečnu agoniju?

Duda je ustala na "levu nogu" - sve joj je u stanu smetalo i gušilo ju je, nije mogla da se okrene, spoticala se o nameštaj... Bacila se u akciju - "naći novi i bolji stan"

Postoje životni pozivi u kojima jednostavno moraš da budeš prisutan 24 sata, a među njima su i pozivi umetnika, ali i mame. Zvezda "Vojne...