Način na koji se emocionalno povezujemo sa drugim ljudima, većim delom upisan je u naš DNK. Naime, nova studija pokazuje da naše “šesto čulo” odlično radi kada treba da se upoznamo s nekim novim. Prethodne studije povezale su nekoliko osobina ličnosti sa genima koji se ponašaju kao receptori oksitocina (“hormona ljubavi”) i dokazale da igraju [...]

Fobije predstavljaju poseban oblik straha koji se vezuje za određene objekte, situacije, mesta ili aktivnosti. Osobe koje doživljavaju fobijski strah, svesne su da je on nerealan, nelogičan ili čak preteran.

Fotofobija je preosetljivo reagovanje na svetlost koje se ispoljava u težnji da se izbegne čak i normalna prirodna svetlost što često sputava lične i socijalne aktivnosti osobe.

Kseroderma pigmentozum je bolest kože koja se nasleđuje autozomno-recesivno. Bolest nastaje usled grešaka u reparaciji DNK molekula. Karakteriše se povećanom osetljivošću kože na ultravioletno zračenje, raznim oštećenjima kože i ranom pojavom raznih tumora kože.

Blumov sindrom je retka bolest kože koja se nasleđuje autozomno-recesivno. Karakteriše se fotoosetljivošću kože na Sunčevo ultravioletno zračenje, imunodeficijencijom I ranom pojavom raznih tumora. Prosečni životni vek obolelih je oko 20 godina.

Kokejnov sindom je retko oboljenje koje se prenosi autozomno recesivno. Karakteriše se niskim rastom, gluvonemošću, preranim starenjem (progerija) I kožnim promenama sličnim kserodermi pigmentozum. Za razliku od kseroderme pigmentozum kod ove bolesti nije povećan rizik od malignih tumora kože.

Biološko starenje predstavlja unuverzalan biološki proces, prirodnu fazu u životnom ciklusu svake jedinke, koja se završava smrću. To je process koji predstavlja genetički programirano otkazivanje mehanizama koji održavaju homeostazu (stalnost unutrašnje sredine organizma).

  Menierova bolest- radi se o poremećaju mikrocirkulacije u unutrašnjem uvu. Bolest se karakteriše iznenadnim napadima vrtoglavice, koji mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati. Napad može biti tako žestok da bolesnik mora da legne. Žestoka vrtoglavica obično je kratkotrajna. Prate je muka, povraćanje, šum u uvu, gubitak ravnoteže nekada diplopije (duple slike).

Položajna vrtoglavica je najučestalija od svih vrtoglavica, a uzrokuje je neprimeren pokret ili položaj glave, pri ležanju, okretanju u postelji ili zabacivanju glave unazad. Traje svega minut ili kraće, a može biti pražena ritmičnim treperenjem očiju dok sluh ostaje očuvan. Moće se pojavljivati svakih nekoliko dana, ali I nakon nekoliko meseci. Lekari ne znaju šta je konkretno uzrokuje, ali je moguće da je posledica povrede glave ili prirodna posledica starenja.

Vrtoglavica (vertigo) je poremećaj orijentacije koji se manifestuje snažnom iluzijom kretanja u prostoru. To je neodređen izraz koji bolesnici upotrebljavaju da bi opisali nekoliko različitih subjektivnih stanja. Uz privid kretanja često je prisutan i funkcionalni okulomotorički poremećaj (nistagmus), rušenje u stajanju i hodanju i mučnina. Uporne vrtoglavice onemogućavaju normalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti, što donosi nove psihogene tegobe uzrokovane zabrinutošću i strahom, te postaje vrsta invaliditeta.