Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih mišićnih arterija. Karakteriše se disfunkcijom endotela krvnog suda, vaskulitisom, i nakuplanjem lipida, holesterola, kalcijuma i ćelijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hroničnu opstrukciju lumena krvnog suda, poremećen protok krvi, i smanjenu oksigenaciju ciljanih tkiva.

BAZEDOVLJEVA BOLEST nastaje kada šitasta žlezada pojačano luči hormone.Za ovu bolest karakteristični su mršavljenje uz pojačan apetit, podrhtavanje ruku, pojačano znojenje, ubrzan rad srca i uznemirenost. Ponekad je izražena i iskočenost očnih jabučica.

HEMOFILIJA je teško nasledno oboljenje krvi koje se ispoljava sklonošću ka krvarenju pri najmanjim povredama ili bez vidljivog uzroka. Krvarenja dugo traju i sporo se zaustavljaju pa je uvek neopshodna lekarska pomoć. Od ove bolesti uglavnom oboljevaju muškarci.

SRČANE MANE su oštećenja srca i srčanih zalistaka. One mogu biti urođene ili stečene. Neke su prozrokovane reumatskom groznicom. Danas se većina ovih mana može lečiti operativnim zahvatima.

Među najpoznatije RNK vruse svrstavaju se virusi koji se odlikuju spiralno simetričnim kapsidom (proteinski omotač virusa) i prisustvom spoljašnjig omotača, a kod ljudi izazivaju rubeole i zauške.

Među najpoznatije DNK viruse svrstavaju se virusi čiji je kapsid (proteinski omotač virusa) spiralno simetričan, nemaju spoljašnji omotač i izazivaju male boginje, kao i niz bolesti kod životinja. Herpes-virusi i adenovirusi imaju polihedručno simetričan kapsid, a kod ljudi izazivaju, na primer, infekcije usne duplje, sistema za disanje, sistema za varenje. Neki od njih su izazivači tumora.

GAMAGLOBULINI su krvne belančevine sa visokom zaštitnom vrednošću. Često se primenjuju kod žutice, boginja, zaušaka i, uopšte, kada je potrebno podići ukupnu odbrambenu sposobnost organizma.

Serumi se daju već obolelim osobama, a ređe kao preventiva zdravim ljudima. Izrada seruma zasniva se na sposobnosti organizma da stvara antitela i antitoksine. Serumi se siguran lek protiv zaraznih bolesti, na primer protiv difterije ili tetanusa. Dobijaju se u laboratorijskim uslovima iz prečišćene krvi životinja koje su predhodno podvrgnute delovanju zaraznih bolesti lili toksina.

PASIVNI VEŠTAČKI IMUNITET nastaje davanjem gotovih antitela u vidu imuno-seruma i gamaglobulina.

AKTIVNI VEŠTAČKI IMUNITET postiže se vakcinacijom. Organizam tada pod uticajem vakcine stvara antitela, ali se bolest ne razvija.

PASIVNI PRIRODNI IMUNITET nastaje kada primalac dobija gotova antitela iz nekog prirodnog izvora. Novorođenče nosi u sebi antitela koja je dobio od majke tokom trudnoće. Ona ga štite kraće ili duže vreme od mnogih bolesti.

AKTIVNI PRIRODNI IMUNITET nastaje posle preležane zarazne bolseti. U krvi bolesnika stvaraju se antitela, pa on od iste bolesti ne može da oboli ili je imun izvesno vreme.

DIZENTERIJA se ispoljava učestalim krvavim stolicama i teškom opštom iscrpljenošću. Uglavnom se javlja leti, a uzročnik se prenosi prljavim rukama, zagađenom vodom i hranom. Zato je neophodno dobro prati, pod mlazom tekuće vode, zelenu salatu, luk, rotkvice, jagode i druge namirnice koje su dolazile u dodir sa zemljom.

CREVNE ZARAZNE BOLESTI nastaju prodiranjem velikog broja patogenih mikroorganizama u sistem organa za varenje. Najčešći izvori zaraze su blolestan čovek, zagađena voda, hrana i zemljište. Uzročnici bolesti se uglavnom prenose prljavim rukama ili ih prenose insekti, najčešće muve.

ČIR ŽELUCA I DVANAESTOPALAČNOG CREVA je često oboljenje savremenog čoveka. Oštećenje sluzokože i nastajanje grizlica u najvećem broju slučajeva objašnjava se zanemarivanjem osnovnih pravila ishrane, kao i uticajem preteranih napora i uzbuđenja.