Bejbi on njoj, bejbi ona njemu

Uletim kod mame pre neki dan, vidim – sede ona i tetka Zora, skrstile ruke u krila, nijedna ne progovara, samo uzdišu. Šta je, zaboga, šta se desilo, pitam. Nada se udaje, procedi mama. Tetka zakuka k’o sinja kukavica. Ja – u zbunu. Čekaj malo, ona ista Nada koja je starija od mene godinu dana, od koje ste digle ruke da će se ikada udati, ista Nada kojoj ste svi predvideli zlu kob baba-devojke, savetovali joj da malo manje ganja karijeru – sad se udaje, a vi oborile noseve?! Udaje se, reče tetka. Al’ za crnog Arapina, dodade mama.

Arapin pa Arapin, šta sad…? Ako je njoj dobar, šta se vas dve bunite. Kako šta se bunimo, dočeka mama. Je l’ bi se ti udala za Arapina? Bih bogami, da nisam udata. Kao da Arapima nešto fali? I to su ljudi, isto k’o i mi. Mogla je, vala nekog našeg da nađe, nekog malo više istijeg, a ne da mi ode preko sveta – reče Zora. Ne znam ni gde mu je taj Dubai.

Dubai…? Ooooo, pa tetka, nemoj da si na kraj srca. Gde je Dubai, tu su i šeici, a gde ima šeika ima i nafte… Briga me, odmahnu tetka. Briga me i za naftu i za šeike i za kamile, nisam ja moje dete gajila da mi, pored ovolike lepote ovde, ode u pustinju. Ih, mislim se, do juče bi je dala prvom koji naiđe, a sad joj ni šeik ne valja. Dudo, pozva me mama. Dođi da mi pomogneš oko kafe, voda vri.

Tol’ko smo se rastorokale u onoj kuhinji, da je mogla voda i triput da provri. Ćućorimo, sve da nas Zora ne čuje. Mama, je l’ on stvarno šeik, pitam. Ma kakav crni šeik, ima onaj gajtan oko glave, al’ ništa ti ja to ne verujem. Može on ovde nama da plasira šta ‘oće, ne znaš mu ni roda ni poroda. Kupio Zori avionske karte da ide tamo, da mu upozna oca i majku. Meni je sve to sumnjivo, da ti ja kažem. Ko zna, možda je neki trgovac belim robljem, organima, svašta se dešava danas, ajd’ znaj. Ima da ih smota u avion i zbogom.

Iiiii, bre mama, i ti ga pretera…?! Da smota Nadu, ajde i nekako. Mlada je, lepa je, zgodna je, ima zdrave organe. Al’ šta će mu tetka Zora? Otkud znam, brecnu se mama. Da bude uverljivije. Da niko ne posumnja. Poslužiće kasnije, da mu vodi harem. Jes’, mislim se, uvek može da je proda u delove.

Eto ti sad globalizacije, uzdahnu tetka. Dok smo bili pod sankcijama, nisam mogla da je udam ni u drugi grad, a vidi sad – sjatilo se sveta sa svih strana, volja ti Amerikanac, volja ti Nemac… Volja ti Arapin – spremno dočekam. Ne staj mi na muku, veštice mala, prekori me tetka. Pitaću ja tebe za koju godinu, kad ti svoju budeš udavala. Iiii, dok moja Beba stasa za udaju, biraćemo zetove ne iz Dubaija, nego sa druge planete.

Kako će se moja Nadica snaći kod njih…? Drugi jezik, druga vera, drugi mentalitet… On ne zna srpski, ona ne zna taj njihov arapski. Pa kako pričaju, pita moja mama. Na engleskom. Izem ti brak u kom se na rođenom jeziku ne mo’š ni posvađati. Kako da ga opsuje na tuđem jeziku? Kako da mu tepa? Nema ono „dušo, diko, zumbule, srećo“, nego samo Bejbi. Bejbi ona njemu, bejbi i on njoj Dobro, mislim se, to za jezik – manje više. Ima ih, govore istim jezikom pa se opet ništa ne razumeju.

Dabogsačuva, stade opet Zora da nabraja. Ništa se to meni ne sviđa. Jutros kad mi je rekla, tri sam tablete morala da popijem, jednu da se ne srušim, drugu da dođem sebi, treću da me ove dve ne sastave. Nije meni džaba levo oko igralo sinoć, znala sam ja da će nešto da bude.

Dudo, traži te Vlada, reče mama i utrapi mi fiksni. Halo, Dudo, gde si ti do sad, pita me Vlada. Ja moram da idem, nemam kome Bebu da ostavim, Cana otišla na selo, ne mogu da je vodim na posao, rekla si eto me odma, a nema te tri sata… Ekskjuz mi, kažem. Ekskjuz mi, bejbi, aj dont anderstand ju et ol. Bejbi…?
Helou…?