Dilema
Imam novonastalo pitanje…
Prvo bih želeo da se izvinim svima vama (dakle obema) koje pomno pratite ovaj blog jer prošle nedelje nisam pisao. Nisam jer sam nekako uspeo da usred Novog Sada budem poplavljen.
Naravno, kad vidim Obrenovac, Krupanj i ostala mesta žestoko pogođena katastrofom, prosto
me sramota da ovo moje u dvorištu i na gajbi nazovem poplavom. Ali, jesu me loša konfiguracija terena i užasne padavine dovele do toga da nemam struju par dana i da sad sušim nameštaj. Sve OK, već prošlo.
Donacije šaljite gde zaista treba i ne štedite!
Dok pišem za ovu nedelju, još traje primarni talas nesreće. Naravno da je prvo lepo na šta pomislimo ova druga poplava. Poplava ljudske solidarnosti i dobrote.
Nisam odavno mogao ovoliko da skačem u oči svim onim „ljudi su zveri, snalazi se i sve je dozvoljeno“ likovima kojih ima u svakom društvu. Oni što „snalaženje“ smatraju vrhunskom životnom veštinom. Dive se skotovima koji ne prezaju ni od čega da se omaste!
E, ovo u poslednjih nedelju dana je bio pravi sajam socijalizma, brige o bližnjem svom i nesebičnosti. Ljudi su dobri i kapitalizam nije prirodan, eto vam!
Ali, imam da prijavim i drugu stranu. One nepopravljivo odvratne. One što su u sred cele stvari našli da kontrolišu koliko uzimaju Romi a koliko ne-Romi. Moji prijatelji i ja smo malo češljali tvitere i fejsbuke i nailazili na potpuno gadovske kometare u kojima se ljudi bune što se Romima pomaže kao i ostalima. Po cenu da me bacite sa mosta, moram da vam kažem da u ovakvim komentarima prednjače žene.
Nekakve tetketine koje pišu rasističke svinjarije a podržavaju ih iste takve prijateljice. Dilema iz naslova je sledeća:
Da li je normalno što me sto puta više pogodi kad rasistički i nehuman komentar čujem od žene?
Jednostavno, tako se osećam. Jesam li naivan ili jednostavno glup pa od žena očekujem više saosećanja i manje zlobe prema bilo kome?
Ozbiljno pitam.