Ja sam za rođendan dobila Beštića, a vi, kako te?

Opet ona stara, pazi šta želiš, možda ti se i ostvari. Ili, pošalji energiju u svemir i budi spremna da prihvatiš odgovor. Doduše, malo sam oklevala u početku – nezgodno mi je zbog prevoza i te fore ali kada mi je Lidija rekla da mi je sve obezbedila, više nisam imala kud. Strah. Priznajem. Šta da vam kažem sem onoga što sam više puta ponovila – i ja sam samo žena mada izgledam k’o Boginja. 😉

Šta da radim kad se nađem pred njim? Kako da se ponašam? Mogu li računati na svoju spontanost i opuštenost ili će me izneveriti, kao nemali broj puta do sada, kada se nađem oči u oči sa muškarcem zbog koga mi srce brže kuca?

Zbog straha od nepoznatog i neizvesnosti koju nosi sa sobom, nikada ne možemo pouzdano i sa sigurnošću da znamo šta nas čeka. Ali, sve to predstavlja i lepotu življenja. Jer bilo bi nam mnogo dosadno kada bismo uvek unapred znali ishod.

Recimo, nikada ne bih mogla da pretpostavim da će mi se desiti da se uspavam. Moj podznak Devica ne poznaje tu vrstu neodgornosti. Ali retrogradni Merkur, da.

Samo, da nije bilo te nezgodacije, kako bih drugačije došla u situaciju da me probudi upravo ON. Kišni čovek, koji je snagom torpeda uspeo da ubrza puls ženskog dela populacije i zada ozbiljan zadatak celokupnom muškom rodu.

Na moje usnulo ’’Halo’’, njegovim ’’Slobodan je…’, dobro jutro dobilo je svoje pravo značenje. Pozivom je najavio da će kasniti par minuta (oh, što volim pažljive muškarce) i izvinio se zbog toga, što mi je dalo dovoljno vremena da skočim iz kreveta, navučem haljinu i istrčim iz kuće. Znam ja da nije zgoreg ostaviti muškarca da čeka ali ne ovog i ne prvi put.

I tako, naše putovanje na Frušku goru i celodnevno druženje u okviru antistres radionice, koju su organizovali dr Mira Mićović, reiki učiteljica i on, moglo je da počne.

Ljubazni domaćin podruma Miljević, u selu Ledinci, u srcu Fruške gore, gde se održavala radionica, dočekao nas je bogatim doručkom. Domaći kozji sir, kobasice od kozjeg i svinjskog mesa, friški, domaći ražani hleb, vruće pite od zelja, krompira, sira i kupusa bili su odlično pogonsko gorivo za dvosatnu šetnju obroncima jedine vojvođanske planine (ili je brdo?!), na koju smo krenuli posle obilnog obroka.

Usput smo posetili ergelu predivnih konja, čija je vlasnica bila naš vodič tokom šetnje. Pokazala nam je da kako izgledaju divlja nana, matičnjak i kantarion, kojih je usput bilo na svakom koraku. Pomogla nam je da naberemo dovoljno bar za jednu turu čaja i ponesemo kući.

Sa svojim mužem već drugu deceniju živi u kući u Ledincima, koju su sagradili kada su odlučili da napuste gradsku vrevu i unaprede kvalitet život svoje porodice prelaskom na selo. Okruženi bujnim zelenilom i gustom šumom, našli su svoj spokoj. Njena vitalnost i mir kojim zrači potvrđuje da nisu pogrešili.

’’Odakle ste vi?’’

’’Iz prestonice’’, neko reče.

’’Mislite iz Beča?’’, šalili su se Novosađani, koji su nam se pridružili, na konto nas Beograđana.

Dobro društvo, uglavnom žene (jer Sloba Beštić, novi seks idol), prijatna atmosfera, božanstvena priroda i aktivno pešačenje kroz gustu šumu, bili su dovoljni da se iz šetnje vratimo relaksirani i opušteni.

Dobra vina podruma Miljević, beli, mirisni Traminac i crveni Burgundac, kojima smo zalivali obilni vojvođanski ručak, dodatno su razgalili atmosferu. Domaća supa sa rezancima, gulaš od povrća i rolovano meso, jagnjetina ispod saća i pita od trešanja učinili su da napojimo sva čula. Stresa više nije bilo ali mi smo bili potpuno spremni da primimo nova saznanja.

O stresu, njegovom poreklu, uzrocima i metodama saniranja već dosta znam. Istraživala sam i primenjivala na sebi različite tehnike ali kada to dolazi od Slobe Beštića, sve poprima drugu dimenziju. Bila sam spremna k’o zapeta puška da upijem nova saznanja. Jer kada smo dovoljno otvoreni i radoznali, uvek ima šta da se nauči. Drago mi je i da se slažemo u osnovnim načelima. Da je cilj našeg života da poništimo naš ego, osvestimo sebe, dođemo u kontakt sa svojim sopstvom i svojim autentičnim emocijama.

Odmerenošću u izlaganju, znalačkim prezentacijskim veštinama i vrlo jednostavnim jezikom jasno je ukazao na razlike između materijalnog i duhovnog koncepta života, kako se osloboditi negativnih posledica jednog i ne upasti u zamke drugog.

Kako kaže Beštić, emotivni program sreće savremenog čoveka bazira se na materijalnom. Sačinjavaju ga tri segmenta, koja vode naš ego kroz život– moć i kontrola (sebe i drugih), mentalni koncept, priznanje i uvažavanje (ja sam uspešan, priznat, vredim), emotivni koncept i sigurnost, opstanak (da obezbedim, prehranim sebe i svoju porodicu).

’’To je srećna osoba danas. Samo što najčešće ovde u nesvesnom postoji gomila nerešenih problema, puno negativnih emocija koje se potiskuju. One eksplodiraju u nekom trenutku života, kada nam najmanje prija i kada najmanje želimo da povredimo sebe i druge. Potiskivanje želja, strahova i neznanja predstavljaju tri kruga patnje i ukoliko ne osvestimo svaki element u sebi, teško izlazimo iz kruga stresa.’’

Kaže da događaj nije okidač stresa već naša reakcija. Na nama da osvestimo način kako da ne budemo u vlasti misli, emocija i telesnih senzacija.

Kroz život ga vodi misao – Bože, daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim stvari koje mogu i mudrosti da ih razlikujem – jer može umnogome da nam pomogne da razlučimo šta nam je činiti u datom trenutku.

’’Na duhovnom putu, život predstavlja školu, trenutak uvida u svoju prirodu.’’

Sa velikom radoznalošću i nestrpljenjem dočekala sam radionicu dr Mira Mićović jer do sada nisam imala priliku da se pobliže upoznam sa Reikijem, veštinom kanalisanja životne energije.

To je tradicionalna japanska (ili tibetanska) metoda lečenja dodirom, polaganjem dlanova na telo pacijenta i sprovođenja energije u mesta gde pacijentu nedostaje.

Reiki ne leči već pomaže da se osobe koje se odluče za ovu vrstu tretmana osećaju bolje.

Unapređuje zdravlje tako što mobilizuje sve odbrambene jedinice organizma, poboljšava imunitet, opušta, relaksira i uspešno deluje kod stresa, depresije, hroničnih i teških oboljenja.

Podrazumeva širenje energetskih kanala kroz koje osoba može da prima energiju iz svog okruženja. Osoba koja nema proširene energetske kanale može da absorbije samo 5% energije, dok osoba koja je uradila, tzv. inicijaciju otvaranja energetskih kanala može da primi i do 80 odsto energije.

To nije bioenergija jer ne koristimo svoju već energiju univerzuma. Reiki terapeut kanališe tu energiju i kroz svoje dlanova propušta je u telo pacijenta i tako mu pomaže.

Nakon uvodne priče, naučili smo par vežbi, kojima možemo da pomognemo sebi u akutnim, stresnim situacijama.

Kako dr Mira naglašava, Reiki nije energija već vibracija jer tokom isceljivanja, životna energija i Reiki energija se integrišu i vibracije obe energije rastu, a to utiče na naš duhovni rast i razvoj.

Na kraju smo svi zajedno uradili meditaciju ’’Buđenje svetlosnog tela’’.

Prema Mirinim rečima, osobe koje savladaju ovu meditaciju, biće u stanju da svakog trenutka pokrenu unutrašnje energetske izvore i ‘otkriju svetlost u sebi’’.

Kući smo krenuli opušteni, relaksirani, srećni i zadovoljni što navodi na zaključak da je već prvi tretman dao solidne rezultate.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations Pratite Žanu na Facebooku i Twitteru ili potražite aplikaciju „Žanin ugao“ na Windows Storeu.