Ruralna legenda
Selo ne gori a baba uopšte nije baba
Oduvek sam izrazito prezirao filmski i serijski program domaće televizije koji je za temu imao humor sela. Ne zato što sam urban kao plod protivprirodnog bluda Sergeja Trifunovića i Lune Lu nego zato što sam smatrao da se time svima čini nažao. I meni kao gledaocu, i selu a pogotovo humoru, koji nam je na nikad nižim granama. Srpsko selo je urnebesno jedno mesto i svi koji tamo žive su da pukneš od smeha jer ne umeju da govore a u životu se snalaze kao osobe sa blagom mentalnom retardacijom – pomislio bi onaj ko gleda uratke Radoša Bajića i Siniše Pavića. Sve je to tako luckasto ali ima da se svi ugledamo na njihovu moralnost i čistotu jer samo tamo još živi duša. Mi ostali se otrovali Zapadom.
E, sa glavom punom ovakvih predrasuda, ja kad se nađem na selu, ponašam se kao pravi pravcati blentavi magarac.
Vidi, pa ovde ima svih TV kanala! Vau, ima i padeža! Nisam očekivao, znate… I bude me sramota.
A tek što me bilo sramota kad sam video Snežanu. Auuuu! E, tu sam ispao pravi lik iz Sekule, tridesetdrugi deo, kojeg glumi loš francuski glumac. Nisam očekivao. Udarilo me iz potaje. Dođe Snežana, u svoj svojoj spektakularnoj ruralnosti. Donela neku korpu punu nečega. Crna kosa, duga. Nikad nisam znao šta tačno znači izraz jedra ali mislim da mu je ovde mesto. U najboljem smislu. Jaka, obla. One grudi što se guraju i u komotnoj haljini. Hteo sam da skočim, dohvatim kosu ili vile i da se dam u rad, da me vidi kakav sam muški ali sam se uplašio da ne presečem sebe na pola i ne srušim ogradu, zapalim štalu ili tako nešto…
Totalna nespremnost! Em nisam bio spreman na takvu lepotu em nisam programiran da pred takvom ženom ne ispadnem totalni kreten.
Opredelio sam se za najnovosadskiju strategiju – Samo sam gledao… Ona spustila korpu i otišla. Ja video da je i od nazad fenomenalna…
Evo, sad sam vama prepričao… i to je to.