Samo malo nežnije

Igramo „na odbitke“

Vidite ovako, ja znam da su cure večito razapete između želje da im momci prilaze i druge želje da ti što prilaze budu baš onakvi kakve bi one volele. Prosto ne znam je l’ gore da se želje ne ostvaruju ili da se okrnjeno ostvaruju?

Kao još mali Dobar Lik, više puta sam došao gladan iz škole i video da je mama napravila boraniju, a ne pohovano belo meso sa pireom i graškom. Jako sam želeo da jedem, ali nisam želeo prokletu boraniju. I više nego jednom sam bio odvratno derište kad bih video boraniju. I to nije lepo. Žao mi je.

Isto tako, nije lepo da, kad vam u večernjem izlasku priđe gospodin Boranija, a htele ste frajera Pohovano Belo Meso Sa Pireom I Graškom, budete grubi pri odbijanju njega. Ako je Boranija, nije Otrov, a ni Pomija. Boranija se ipak jede i znam pouzdano da postoje žene koje je vole. Može se Boranija kulturno i nežno odbiti. Ne mora se dramiti i biti derište tom prilikom. Zašto je Boranija kriv što se ponudio? Bio je sasvim fin i kulturan. Nije zaslužio da mu igraš na grobu samopouzdanja i kažnjavaš ga.

Ne, stvarno, sve moje glupe prehrambene metafore na stranu, prisustvovao sam tako ružnom, gotovo sadističkom odbijanju nekog momka od strane ohole devojke da mi je došlo da nešto preduzmem. Nisam znao tačno šta? Jedino što mi je palo na pamet je da pozovem mog najbolje izgledajućeg druga, manekena-sportistu-buržujčinu da hitno dođe i njiše joj se pred očima i da onda ona bude Boranija kad se konačno usudi da nešto preduzme.

Kad mi dođu tako dobre ideje, moram ih jednom realizovati… majke mi…