U detinjstvu proslava dana rođenja je uobičajna stvar, za čiju su organizaciju zaduženi roditelji.
U pubertetu tog dana većina nas i dalje okuplja društvo i broji godine do punoletstva i famozne žurke za pamćenje. I, kada napunimo tih osamnaest, osećamo da smo konačno porasli. Tako nam bar stvari izgledaju iz perspektive osamnestogodišnjaka.
A šta posle – kako se kasnije odnosimo prema rođendanima – onim okruglim koji predstavljaju ulazak u novu deceniju?
Neki od nas ih i dalje slave, dok drugi ne mare za taj dan (Hm, za neke je on samo podsetnik na godinu više!).
O ovoj temi pričali smo sa nekolicinom poznatih, među kojima je i dama koja se uskoro sprema da proslavi 94. rođendan, a još uvek je aktivna. Želimo da čujemo i vas.
Dakle, kako ste se vi osećali kada ste ušli u dvadesete, tridesete, četrdesete, pedesete… Da li ste i okrugle rođendane proslavili sa istim žarom, uz tortu, svećice, prijatelje?
Ostavite svoj komentar i najinteresantniji od njih biće objavljeni u junskom broju magazina “Lepota&Zdravlja” (na kioscima od 20.maja), a najoriginalnija čitateljka dobiće na poklon „Eveline“ mejkap paketić.
(Nema glasova)
Loading ...
Misljenja sam da rodjendan treba proslaviti,bili oni okrugli,ili ne.Naravno,licno volim da bude primereno godinama,prilikama ,uopste,situaciji.Napraviti torticu i podeliti sa najblizima,to jednostavno morate probati.
Kao malima rodjendani su nam bili najdrazi, puno gostiju,drugova,rodbine,pregrs poklona,torti i naravno slavljenik u centru paznje, vremenom to nam je sve manje bitno imamo neke drugacije poglede na to, pogotovo kada dobijemo dete trudimo se da njegov rodjendan bude savrsen,nas je tu manje bitan. Secam se prvog rodjendana moje cerke, njenih plavih okica i plave kosice kako sva srecna i uzbudjena duva svecicu pomocu nosica
evo ove godine ona postaje punoletna, postaje covek i tek tada shvatam koliko cu ja svecica sledece godine duvati cak 40. Moram priznati malo mi se cini strasno, ne znam sta mi cetrdesete nose ali ne bojim se mnogo jer su pored mene dragi ljudi koji me cine srecnom i zadovoljnom. Ima li sta lepse nego da dobijete tortu od cerke i mamin rucak, puno poljubaca i ljubavi, jednostavno mislim da svaki rodjendan trebamo obeleziti i zahvaliti se sto smo ga doziveli jer ni jedan trenutak necemo moci vratiti i svaki je jednistven zato ljudi uzivajte u svakom trenutku a pogotovo na rodjendan to je samo vas dan! I da ipak cero, sledece godine bez svecica 
“Dvadesete gazim dobro mi je sasvim”… Samo jednom smo mladi ali se ceo život sećamo mladosti… Ako volimo uspemene koje su se desile pre desed dvadeset dana, meseci, ne treba da strahujemo od onih kojih ćemo se sećati kao : “pre 2 banke, 3 banke”. Mladi smo onoliko koliko se mladima osećamo!
Kad god čujem nekoga kako se žali na starenje setim se optimističnog stava moje mame koja uvek kaže “Svako doba je lepo na svoj način”. Od nje sam naučila da je rođendan je praznik i ja ga uvek isčekujem sa velikim entuzijazmom. Mislim da ću se 60. radovati jednako kao 23. koji ću proslaviti na jesen. Život je divan i treba ga slaviti, a kada se broj svećica nagomila, pa, nadam se da će do tada imati pojačanje u vidu svoje dečice da mi pomognu pri duvanju.
Slavomir Vasić:
ZBOG EKONOMSKE KRIZE
SVOJ PEDESETI ROĐENDAN PROSLAVIĆU IDUĆE GODINE !
Slaviti rodjendan, pa jos kad je okrugli broj je predivna stvar!!Bitno je oko sebe imati sve drage i bliske osobe, napraviti veliku cokoladno-vocnu tortu i uzitak je potpun. Ziveli rodjendani!!!
Prava tema, jer ja upravo danas s ponosom slavim 32. rodjendan
i svakom sledecem se radujem kao malo dete! Zvono na vratima, stizu gosti !!!
Da, apsolutno svaki rodjendan i svaka nova godina je za slavljenje! Mislim da mi je trideseti rodjendan (u julu punim 31 godinu) bio jednako uzbudljiv kao i dvadeseti… Mozda cak i vise, jer sam sa svakom novom godinom zadovoljnija sobom, a istovremeno mlada duhom, jer cuvam to “dete” u sebi, koje ce biti tu i tako veselo slaviti i cetrdeseti, i peseseti… pa i osamdeseti rodjendan!
))
Naravno da proslavljam. Bilo koji rodjendan treba proslaviti.
To je vas dan
Vi ste svima centralna figura tog dana. DObijate poklone
Svi vam salju pozitivnu energiju.
Zasto da se ne proslavi!
Dosta je sumornih dana,dosta je brige i nevolje….
Samo nek je veselo
Mislim da pre svega godine nisu bitne,vec da treba uzivati u svakoj prilici.Bio paran ili neparan nije bitno,bitno je samo kako se mi osecamo.Kada zivimo sa porodicom i medju prijateljima koji nas vole,ni ne obracamo paznju na godine koje prolaze.Naravno svako od nas ponekad razmisla o godinama,cak neki imaju strah od starosti,ali sve je to zivot i ne treba previse prinuti.
Zivot je igra, a mi svi volimo da se igramo! Kako svaka igrica ima levele, i zivot ih ima, a to su jubilarni “okrugli” rodjendani, koji se sastoje od 10 podnivoa, svaki jubilej se proslavlja kao i predjeni nivo, presli smo toliko prepreka na podnivoima, imali toliko uspjeha, pa valja to proslaviti, uz dobro vino, sampanjac, uz drage ljude i naravno uz muziku! Slavimo ono sto je proslo, a nazdravljamo onom sto tek dolazi… jer svaki sledeci nivo je izazovnjiji od prethodnog… I zato igraj i uzivaj, i budi srecan sto si igrac, i sto postojis!!!
Proslava rođendana je individualna stvar i po meni zavisi od stanja duha. Čovek može da proslavlja svaki svoj rođendan i da mu se raduje kao da je još uvek dete, može da obeležava samo okrugle rođendane, a može i da ne pridaje značaj tome. Ja spadam najviše u ovu poslednju grupu jer smatram da mogu da se radujem i uživam podjednako dobro svakog dana.
Volim da slavim tuđe rođendane, ali ne i svoj. Rođena sam 31.12. i taj dan su svi nekako u žurbi, sređivanje, jurnjave na sve strane… Ne znam da li je datum rođenja uticao na to, ali mi moj rođendan nije toliko bitan… Volim da ga proslavim u krugu najbližih, volim da duvam svećice, zamišljam želje i primam poklone, ali koliko god da naglasim da trebam da dobijem dva poklona, zbog Nove Godine i rođendana, ipak uvek dobijem samo jedan što nikako nije fer. To je možda pravi razlog zašto mi taj dan nije toliko značajan. Nepravda, pa to ti je…
Uvek sam volela da slavim rodjendane. To je bila idealna prilika da okupim prijatelje i ljude koje volim i da svi uzivamo. Svoj 30-ti rodjendan sam želela da proslavim uz prijatelje i da po prvi put napravim tortu od jagoda koju mi je majka pravila za svaki rodjendan otkako znam za sebe. Obzirom da tortu nikad nisam pravila, to je za mene bila prava avantura koja se umalo loše završila. Bila sam jako nervozna, testo mi se zalepilo i slika koju je moj dragi ugledao bila je sledeća: uplakana, sa nožem u ruci stojim iznad tepsije sa zelepljenim testom i govorim mu ” Imam 30 godina, nemam ni kučeta ni mačeta i ne znam ni tortu da napravim”! Moj dragi je herojski spasio testo (zna da kuva), zavrsio tortu , a meni rekao da se smirim i da je sve pod kontrolom. Rodjendan je prošao super, torta je bila dobra, sve je bilo ok. Od tog rodjendana je prošlo 3 godine, 29.maja punim famoznih 33. Moj heroj je postao moj muž, imamo dete od godinu dana, posao, topao dom, a i sa tortama sam se ispraksala. Inače, moje mišljenje je da svako ostane kod odredjenih godina koje mu odgovaraju. Ja sam ostala u 25-toj i od svog 30-tog rodjendana pa nadalje, svake godine slavim isključivo 25ti rodjendan!
Ove godine sam napunila 30. i malo je reci da sam bila presrecna ,naravno da sam proslavila sa porodicom i prijateljima cak sam nedelju dana unapred skovala plan za taj dan
.Zelela sam i da obradujem druge pa sam tako svima napravila cupcakes i lepo upakovala .Gosti su se salili na racun mojih godina i kao da sam sad “matora ” posto gazim u cetrdesete ,ali da izgledam kao devojcurak 
.Sedela sam i gledala ih za stolom i razmisljala koliko ustvari srece imam da me okruzuju ljudi koji nesebicno dele moje radosti pa i tuge i da je samo ono sto das,a to je ljubav, jedino sto imas iskreno i od srca 
Volim rodjendane, ma koji broj da nose, jer kako dolazi novi ,sebi zadajem sve vise novih ciljeva, i nekako ispadne da ih i ostvarim.,verovatno i godine imaju udela u tome.Radujem se rodjendanu,jer mi ta brojka ne znaci toliko,jedna vise,nista strasno,ali znam da su toga dana meni dragi i najbitniji ljudi kraj mene,a to da li cu imati lepu tortu,posluzenje , uopste nije vazno,bitno je da sam sa njima i po tome i pamtim dan kada obelezavam rodjendan,pa makar sedeli u paku i delili jednu flasu soka
Ja ove godine punim 20 godina tako da me to raduje.. Ali kada dodju 30, 40…
Neeeee 
Zelela bih da vecno budem mlada 
Slavim svaki rodjendan!!!:-)
13.marta proslavila sam 46 svojih godinica!:-) …i jos se osecam mladom,leprsavom i nasmejanom pored svih “situacija”( citaj: problema) kroz koje sam prosla…i imam jos toga da dam!!!
Godine sluze da sebe poboljsamo u svakom smislu,ne da ih smatramo teretom!
Svoju decu ucim da vole svaku svoju godinu koja dolazi i uzivaju u njoj, da se ne osecaju lose kada napune tridesetu…MLADOST JE U DUSI I MISLIMA-BITNO JE FIZICKO I MENTALNO ZDRAVLJE-POZITIVAN STAV!:-))
UZIVAJTE U ZIVOTU-RADUJTE SE RODJENDANIMA!:-))
Radujem se svome rodjendanu! Nije bitna jos neka bora na licu jer nas je svaka naucila nesto novo i ucinila nas mudrijima. Broj godina je samo broj, a ono sto smo doziveli tokom njih je ono pravo. Savrsen rodjendan… hmm.. Slavim ga uz parce dobre cokoladne torte sa svojim voljenim muzem. Pored ljubavi koju delimo, svaki rodjendan je savrsen!
Svakako da treba obeleziti svaki rodjendan! Vec zamisljam sebe, kad budem punila 70, sa veeeeeeelikom tortom sa vatrometom i gasim 70 svecica, bas kao sto smo moja sestra i ja priredile mom dedi.
))
Nedeljni horoskop (13.5 – 19.5)
DetaljnijeBiramo najlepšu fotografiju sa vašeg venčanja! #1
DetaljnijeLjubavne lekcije koje treba da naučite do 30. godine
Detaljnije5 najčešćih zabluda o vežbanju
DetaljnijeKako se našminkati za razgovor za posao?
DetaljnijeVaše prijateljice preporučuju
Sva prava zadržana © Color Press Group 2013