IV SEN LORAN: Retrospektiva modne ikone

Bio je prijatelj sa Katrin Denev, osmislio je sve kostime za Bunjuelovu „Lepoticu dana“, uneo revoluciju u društvo obukavši žene za večernji izlazak u smoking.

U Maloj palati u Parizu, u kojoj se smenjuju zbirke velikih slikara posetioci će celog leta uživati u jednoj zanimljivo osmišljenoj izložbi. Reč je o retrospektivi Iva Sen Lorana (1936-2008), francuske modne ikone. Četrdeset godina inovativnog stvaralaštva, četrdeset godina uspeha…

Većina njegovih kreacija i danas je poznata, premda su nastale šezdesetih i sedamdesetih godina. Još kao devetogodišnji dečak, umetnik je rekao svojim roditeljima da će njegovo ime jednog dana biti upisano zlatnim slovima na Jelisejskim poljima. Danas je ono sinonim za revoluciju i uspeh u svetu mode.

Postavka pod patronatom Karle Bruni-Sarkozi tematski i hronološki sledi ključne trenutke karijere Iva Sen Lorana. Preko trista modela visoke i pretaporte mode postavljeno je na lutkama raspoređenim u petnaest tematskih sala koje simuliraju modne revije zaustavljene u vremenu. Jedinstvena prilika da se izbliza posmatraju safari jakne, kostimi: sako/pantalone, prozirne haljine sa svetlucavim ukrasima, bundice drečavih boja. Sve je obogaćeno mnogobrojnim fotografijama, crtežima i filmskim zapisima.

Posetilac najpre ulazi na modnu reviju mladog „princa mode“, kome se posrećilo kada je 1955. sreo Kristijana Diora, svog mentora. Nakon Diorove nagle smrti, Sen Loran postaje njegov naslednik. Potpisuje prvu kolekciju pod nazivom „Trapez“, koja mu 1958. donosi veliki uspeh.

U njoj su večernje haljine od tila, organdina, satena, ukrašene ružama, ženski kostim prens-de-gal, sako od lakirane crne krokodilske kože obrubljen krznom od nerca. To je kraj dominacije tankog struka. Sledi revolucija koju je Sen Loran napravio ne samo u modi nego i u društvu, uvodeći u žensko odevanje muške odevne kodove, kao što su odelo sa pantalonama, šorc, kišni mantil, kostim od tvida i čuveni smoking. Lansirajući 1966. smoking i pantalone kao žensku večernju toaletu Loran je izazvao oštru polemiku. „Šanel je dala ženama slobodu, Sen Loran im je doneo moć“, kaže Pjer Berže, kolekcionar umetnina i kreatorov verni životni saputnik.

Jedna prostorija je posvećena Sen Loranovoj saradnji i prijateljstvu sa Katrin Denev, gde se sem glumičine garderobe mogu videti inserti Bunjuelove „Lepotice dana“. Sve kostime kreirao je Sen Loran vodeći računa o svakom detalju. Tu je i kreatorov studio iz avenije Marso, u kojem je Sen Loran sam crtao svoje modele veoma brzim potezima olovke. Paralelno je osmišljen i njegov „mentalni studio“ gde u polutami iskrsavaju umetničke slike i ličnosti koje su hranile umetnikov duh i maštu: Lorin Bekol, Grejs Keli, Paloma Pikaso, Vermer, Velaskez, Goja, Engr, Delakroa, Mondrijan.

Čuvena „skandalozna kolekcija“ iz 1971. kojom dominira kratka bunda od zelene lisice u kombinaciji sa turbanom od somota, ispod koje se ne nosi ništa, takođe je smeštena u Malu palatu. Inspirisana pariskom modom mračnih četrdesetih godina, izazvala je zgražanje sa obe strane Atlantika. Kritikovana od štampe kao „najružnija kolekcija Pariza“, oduševila je žene svojim retrostilom: četvrtastim ramenima, puf rukavima, debelim đonovima.

Muzejska postavka očarava improvizacijom balske sale sa muzikom valcera, u kojoj je postavljeno sedamdesetak lutaka u večernjim haljinama od čije lepote staje dah. Ovaj „Poslednji bal“ je neka vrsta labudove pesme „nostalgičara izgubljenih rajeva“, koji je prorekao kraj visoke mode. Nedaleko od njih, na crnom zidu tridesetak ženskih smokinga, koje posetilac uoči tek kada ga privuku beli detalji, kragnica ili ruža.

Ko god se nađe u Parizu, ne treba da propusti ovu fascinantnu izložbu na kojoj može videti još mnogo šta što govori o umetniku, njegovom neuobičajenom senzibilitetu i velikoj profesionalnoj strogosti. Bio je spreman da rastavi haljinu uoči modne revije zbog tri ispuštena milimetra tkanine. Kreirao je preko 15.000 modela za modernu ženu, koju je radije video na čelu uspešne firme i za volanom nego kod frizera. Verovao je u stil, a ne u modu.

Izvor „Politika“