Da Mina: Da li znamo kad je dosta?
Autorka teksta: Mina Aleksić
Jedna od najgorih osobina a i ujedno grehova je upravo neumerenost u svemu. Da li znamo kada bi trebalo da se prestane ili prosto guramo van granica normalnosti? Da li smo neumereni u svemu, ili samo u stvarima koje volimo?
Dobro nam je poznata scena na slavi, gde dok žvaćemo zadnje parče pečenja glava nam se ,poput i stomaka, puni svešću da ne možemo više da jedemo. A onda kuma iznese tanjir pun kolača. Pa kolači, pa torta, pa bol u stomaku koji kreće da se javlja a našim ustima i dalje prinosimo hranu. Čak i oni, koji su stalno u restoranima i nemanjkaju sa trpezom, jedu kao da su željni svega!
Zbog čega to radimo? Kada je reč o unošenju pića, nije daleko od hrane. Svako od nas je proživeo bar jednom, ako ne i više puta, onu posledju čašu alkohola koju je uneo u sebe iako je već dobro znao i on, i celokupna okolina, da ne sme više da popije. Potom grljenje WC šolje i mamurluk sutradan koji traje satima. Međutim ovde nije reč samo o tome kako ne znamo da prestanemo sa hranom i pićem. Shvatila sam skoro, da ja nekada ne umem da prestanem ni kada je svađa u pitanju.
Teram nekako tvrdoglavo po svome i sve dok ne dobijem očekivanu reakaciju od sagovornika sve više besnim. Ne znam da stanem i koluminacija moje histerije odlazi u potpuno pogrešnom i nepotrebnom smeru. Da li je to razmaženost, da dokle god ne čujem i ne dobijem , spremna sam da poludim, iako u datom trenutku sam više nego sigurna da sam ja upravu? A šta je sa onim porocima poput bespotrebne kupovine stvari, trošenja novca na gluposti i sitnice koje potraju par dana?
Kako tu da znamo kada je dosta? Otvaram svoj orman sa mišlju kako nemam šta da obučem, dok majce i haljine prelivaju iz njega poput pudinga i padaju po meni kao sneg, a idalje sam ubeđena da mi nije dosta nove garderobe. Kada se probudim ujutru i vidim da mi je lice naprsno postalo suvlje nego prethodnih dana, narednih dana obilato mažem kremu toliko da se pojave bubuljice od preterane mast ii hidratacije. Kako da znam je vreme da se u nečemu prestane.
Ako ne čujem svoje telo, sagovornika ili okolinu, kako ću sama sebe tome naučiti? I da li oni koje me upućuju na to da sam preterala, znaju i sebi isto tako da kažu – E sada je zaista, dosta bilo…
Ostale moje blogove možete pročitati OVDE.