Categories Blog

Duda Alapača: Baš kul lik

Svaka familija ima svog hejtera. Hejtera koji je bio hejter i pre nego je ta reč zaživela u svakodnevnom govoru. Hejtera koji je naprosto nasađen nakrivo otkad zna za sebe i kome niko i ništa na ovom svetu ne valja. Mi imamo baba Canu. Cana je takav jedan baksuz da posle nje moram da zračim kuću tri dana. Posle Cane, osiromašeni uranijum ti dođe k’o vitamin.

Piše: Duda Alapača

 

Cana, dokona, malo-malo pa eto je kod mame. Mama, naravno, fina pa sve neće da je uvredi, ali vidim da i njoj sve češće ide na nerve. Skoro joj je presedela ceo dan. Milanka poludela. Dudo, žalila mi se posle, znaš li da mi je upropastila dan načisto. Došla u devet ujutro, kaže u prolazu, ide u dom zdravlja pa svratila. Ajde mislim se, popićemo kafu pa nek’ ide s milim bogom. Al’ njoj se osladilo. Kaže, ne mora danas kod lekara, dugo se nismo videle. Mic po mic, ostade Cana do sedam uveče. Davno bi’ se ja nje rešila, al’ svojta smo, kako ću… Ajde, velim, Cano, da ti ne pobegne autobus. Neka, kaže, ići ću taksijem. Odakle joj pare za taksi, upitam. Čuj odakle, decu rasterala, muža sahranila, penzija ostala iza njega dobra, može joj se. A znaš šta, Dudo, džaba joj bilo. Ne bi je ja trpela – nema tih para. Merila sam pritisak kad je otišla. Sto osamdeset sa sto trideset…! Ma, daj, mama, ne preteruj. Cana je meni skroz kul lik. Dođe, popije kafu i aj’ zdravo.

I stvarno sam tako mislila dok mi se skroz kul lik prošle nedelje u osam ujutro nije navalio na zvono. Mislila sam – aman, gde gori..?! Otvorim, kad ono Cana. Eto, svratila da nas obiđe. Da je znala da će kod nas, donela bi nešto, pa da, eto, ne zamerim što je praznih ruku. Elem, zlo i naopako, ostade Cana do mrkle noći. Navila se pa samo priča a ja venem na onom kauču i samo gledam u sat, i sve ponavljam u sebi – sad si je pustila i nikad više.

Jer Cana je stvarno hejter. Biće iz pakla poslato na ovu planetu da nas uništi. Terminator. Iscediće te k’o limun, bez da se počeše. A njoj ništa. Tad kad je bila kod mene, ama ni ušla nije, veli ‘’spavate,a…?’’. Spavam, Cano, u svojoj sam kući pa mogu i da spavam, mislim se. Ne valja ti to Dudo. Čovek se ulenji od tolikog ležanja. Gde ti je muž…? Spava i on. I onaj moj je dugo spavao, bog da mu dušu prosti. To su mu bili prvi simptomi. Posle umro. A što vam lift ne radi…? Ne znam, Cano, juče je radio. Ja ne bi dala ono moje prizemlje ni za šta. (Dobro, Cano, nije baš da smo bili u prilici da biramo…)

Duda Alapača: “JeR me kapiraš”

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA