Categories Blog

Duda Alapača: Časna pionirska

Sutra mi je rođendan. Punim… ma, nije važno. Punim dovoljno da mi kupaći od prošlog leta ne stoji više kao prošlog leta. Više nisam mlada, svidelo se to meni ili ne. Više nisam u stanju da vratim liniju nakon nedelju dana dijete. Imam dovoljno godina da me grize savest svaki put kada zagrizem picu. Dovoljno da ujutro umesto kafe pijem bljutave zelene bućkuriše. Dovoljno da se pogledam u ogledalo i pomislim – ostarilo se, ženo.

Piše: Duda Alapača

Jer, četrdesete su surove godine, ne praštaju ni boljima od mene. S četrdeset više ne možeš da stučeš kilo sladoleda mirne duše. S četrdeset biraš čokolade sa sedamdesetpet posto kakaoa. Čitaš deklaracije. Izbegavaš aditive i konzervanse. S četrdeset skidaš šminku svaku noć pred spavanje. Nanosiš kreme. Trošiš na vitamine prosečnu platu. Znaš sve o selenu i cinku i nezasićenim mastima. S četrdeset si na ti s internistom u domu zdravlja. Ideš po prve upute. Posećuješ specijaliste jer sve počinje da te boli pomalo. Prvo kod kardiologa, potom neurologa i na kraju endokrinologa. Sve je to na nervnoj bazi, govore dok te tapšu po ramenu. Nije, buniš se, ne može biti. Jeste li razmišljali da odete da popričate s nekim…?

Meni ne treba psihijatar, pomisliš. Meni treba samo ona čarobna stvarčica koja vraća vreme unazad. Ili barem zaustavlja. Jer, sve je to tako brzo, najednom, iznenada… Mislim, kada si tačno prestala da nosiš uske stvari? Kada je ona šljokičava senka koju si papreno platila završila u neseseru tvoje kćerke…? Kada je subota prestala da bude dan za izlaske..? I kako su naprasno svi počeli da ti govore vi…? I ko im je rekao da to tako treba…? Jer ti bi još malo da budeš na ti sa svetom.

Još malo da možeš neke stvari. Eto kao na primer, da popiješ čašu vina a da sutradan ne osvaneš s glavoboljom prečnika metar ipo. Da te ne gledaju kao najgoru ludaču ako plešeš na nekoj svadbi uz pesmu koja je bila hit pre dvadeset godina. Da ti ne govore kako su bore znak zrelosti. Ne želiš da budeš zrela. Ne želiš da ideš unaokolo s torbom punom lekova i recepata. Ne želiš da brojiš kalorije. Ne želiš da se razumeš u nalaze laboratorije, krvne slike, glikemijske indekse. Ne zanima te šta je insulinska rezistencija. Ne zanima te nizak nivo vitamina ovog ili onog. Ne, nikada nisi pila sveže ceđeni sok od korena kupusa.

 

3 komentara

  1. Bas tako
    Ono sto me ne boli to vise nekoristim
    Doslo vreme da svetlo gasimo radi stednje a ne romantike’
    Znam sve tekstove pesama 80′ ali sta sam juce radila nemogu da se setim
    Svaka Cast kao I uvek originalna

  2. U svakom tvom tekstu prepoznam sebe , ali ovaj mi je bas dobro dosao jer i ja napunih 41. bas ovog petka, srecan rodjendan Dudo!

  3. Četrdesete, četrdesete – život počinje u četrdesetim! Istina živa! Vreme opuštanja posle ludačke trke sa životom, sticanjem, isticanjem, traženja mesta pod suncem. E sad je vreme tek neznatnog usporavanja, ali dovoljnog da se primeti šta je do sada urađeno. Mnoogo! Deca odrasla dovoljno da ne strepimo zbog svakog kašljucanja; dovoljno samopouzdanja da znaš koliko i šta sve možeš, da znaš u čemu si jednostavno najbolja. A opet dovoljno dana pred tobom da nastaviš da ideš u teretanu, ali i da otkriješ nove vežbe koji ti baš prijaju (pilates, joga, plivanje recimo). Voliš svoje lice, neznatno izmenjeno, ali nabolje, jer odražava tvoju unutrašnjost, voliš svoje telo koje održavaš kao skupoceno vozilo koje će te još dugo voziti u ovom životu i zahvalna si mu na tome. Sada sva ona znanja o svemu koja si stekla polako počinješ da primenjuješ i usavršavaš. I sve si bolja. Rasteš. Napreduješ. Stvaraš sebi prilike. Život je lep.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA