Categories Blog

Duda Alapača: I, šta kažu mitohondrije…?

Mitohondrije su ćelijske organele prisutne u… Ma, mama, ja ovo ne mogu! – rekla je i odgurnula knjigu na drugi kraj stola. Šta ne možeš, upitala sam. Ne mogu da naučim, nemam živaca! Molim? Kako to misliš – nemaš živaca? Tako, lepo – nemam. Koga još interesuju mitohondrije, upita. Malo si mlada da nemaš živaca, rekoh. Mama, kao da tebe nikad ništa ne nervira…?!

 

Piše: Duda Alapača

Ih, šta sve mene nervira, pomislih. Eto, recimo, nervira me što nemamo tople vode od sinoć. I što niko ne zna kad će doći. I što, kad pozovem vodovod, samo mi puste onu muziku i prebacuju s jednog lokala na drugi. I što su radijatori hladni.

I nervira me ona gužva ujutro kad krenem na posao. I oni vozači koji skreću bez da daju migavac. I nervira me što čekam po pet minuta da me neko propusti, a svi se drugi uvaljuju na kvarno. I što mi net puca na svakih pet minuta. I što je majstor za mašinu rekao da će doći prekjuče a evo – još ga nema, ona planina veša u kupatilu neće se oprati sama od sebe. I nervira me što je već jedanaest uveče a ja nisam oprala kosu i ne znam kad ću, jer kao što rekoh – vode nema. I što ne znam šta sutra da obučem na posao. I što nemam braon cipele za ovu kišu, da mi se slažu uz novu tašnu, a kad odem u radnju tamo sve neke – budiboksnama.

1 komentar

  1. Bravo, Dudo!
    Ne sećam se kada sam pročitala ovako lepu, toplu, a svakidašnju priču. Ulepšala si mi veče. Svaka od nas je Neko iz ove priče. Hvala ti na ovom trenutku razneženosti u meni.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Takođe zanimljivo!