Categories Blog

Duda Alapača: Još samo nedelju, dve, maksimum tri

Porodila se moja Neda skoro. Beba još mrva mala, slabo spava, nikako da uhvate ritam. A rodbina, dao bog, požurila da vidi dete, pa ni tu nemaju mira. Ona, s podočnjacima do zemlje. Kako zatvori oči, malena se probudi. Jedva čekam da prođu grčevi pa da se naspavam, kaže mi. Ćutim. Neda traži potvrdu. Kad prođu grčevi, naspavaću se, je l’ da…?

Piše: Duda Alapača

Nećeš, mislim se. Što si spavala – spavala si. Nikad se više nećeš naspavati. Mi smo, majke, stare čekalice. Prvo ćeš čekati da prođu grčevi, potom i da otpadne pupak. Onda ćeš čekati da ti nadođe mleko. Polako, majka, reći će ti pedijatrica na prvoj kontroli, treba strpljenja. Taman kad pomisliš da ste uhvatili ritam i da stvari kreću svojim tokom, krenuće i zubi. S njima i temperatura. A u tom će se zapušiti i nos. A to s nosa često zna da se spusti na grlo ili uvo. Dakle, od spavanja ništa. Onda ćeš čekati da počne da sedi, puzi i hoda. Kad prohoda, nećeš moći da zaspiš jer ćeš se plašiti da ne izađe iz kreveca. Onda će u neko doba preći kod vas u krevet. Muž će, logično, preći u dnevnu, da ne smeta (čitaj – da se naspava). U proseku ćeš ustajati   osamnaest puta noću. Dva puta da podgreješ mleko, jednom da je presvučeš i petnaest – da proveriš da li diše (sve majke to rade). Kad krene u jaslice, i dalje će se buditi noću. Koliko često? Dovoljno da ne uspeš da sastaviš tri sata sna u komadu. Čak i ako, negde oko treće godine tvoje dete bude spavalo celu noć – ti i dalje nećeš. Zato što ćeš imati toliko toga na umu. Šta je vaspitačica mislila kada je rekla da je ”nekako tiha”? Da se ne druži s drugom decom? Zašto te je nacrtala crnom bojicom? Jesi li uradila nešto pogrešno…? Možda nije trebalo da se vraćaš na posao tako rano? Psiholozi kažu da su prve tri godine najbitnije. Šta ako izraste u asocijalno biće…? Biće sve bolje kada krene u školu, pomislićeš.

Neće biti bolje. Samo će ”asocijalno biće” biti nešto starije. Zašto mu ne ide matematika, pitaćeš se. Zašto ne pokazuje interesovanje za jezike…? Ostala deca već uveliko čitaju… I zašto se upiškila na času..? A možda učiteljica nema ispravan pristup…? To što je najviša u odelenju, ne znači da mora da sedi u poslednjoj klupi… I nije morala baš da je stavi s onim Mišom, on je tako nemiran, sigurno je ometa. A i ti školski rančevi, preteški su. Zar im baš sve knjige trebaju… Biće sve bolje kada krenu u peti razred.

Neće biti bolje. Dobiće šest novih predmeta i četrnaest novih nastavnika. Učiteljicu, onu ”s pogrešnim pristupom” pravićeš od blata. I ponovo nećeš spavati misleći kako će uraditi pismeni iz matematike. Znaš da se muči s trigonometrijom. Ni tebi to nije išlo. Ali biće bolje kada krene u šesti.

Neće biti bolje. U šestom će pubertet pomoliti svoje šašavo lice.  Malo po malo, tvoje dete neće biti tvoje dete. Frktaće, brecati se i odgovarati ti. Šta će ispasti od nje, mislićeš noću, budna. Ne priznaje autoritet, čovek ne može ništa da joj kaže, ako je samo pogledam – skače, odma’ bi se svađala… I šta to tata ima što ja nemam? Zašto njega toliko voli? Zašto sa mnom ne može da bude tako umiljata..? Gde sam pgrešila… Smiriće se valjda kad napuni petnaest.

2 komentara

  1. I to sve sa jednim detetom….a ja ih imam cetvoro.Ne spavam vec 8 godina i sumnjam da cu ikad vise bezbrizno i u komadu uspeti odspavati.

  2. E Dudo svaka cast. Ovo prosledjujem mojoj cerki koja ima bebu staru mesec dana. Juce me zvala da me pita dali je bezbedno da je ostavi u dnevnoj na jastuku za dojenje posto je zaspla boji se da je neprobudi. Divan tekst, iskren I bas onakav kakav treba.

    Hvala

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA