Categories Blog

Duda Alapača: Mama u boji

Bili smo na svadbi prošle subote. Tetka neka dalja udavala kćerku, pa kao – ajde, red je da odemo. I Milanka s nama. Ali mama k’o mama, ta bi na lakat progovorila, samo ako li joj nije sve potaman. Neću da idem i tačka, rekla je. Pa što, mama, pobogu…? Neću. Nisam dobila pozivnicu. Mama, dobili smo pozivnice i ti i ja. A gde ti je, daj da vidim..? Eno mi je mejlu. Čuj – na mejlu…?! – izbeči se mama. Gde je tu red, pitam ja tebe…? Znalo se kako se nekad pozivalo na svadbe, neki su se običaji poštovali, a ne k’o danas, mejlom. Da neće mejlom i da im dođemo…?

Autorka teksta: Duda Alapača

Ajde, ubedismo je nekako, šta ima veze, druga su vremena, nije to k’o što je nekad bilo, red je da se ide i to je to. Obećah da ću joj odštampati pozivnicu i to u boji. Voli žena hartiju pa to ti je… Šta ćemo kupiti, upita Milanka. Mama, ja nisam mislila ništa da kupujem nego da lepo damo u parama. Mama stade da se mršti. Vidim – ni to joj nije po volji. Znalo se nekad – poklon se kupovao za svadbu, reče. Da znaš šta je i od koga je i da ti ostane uspomena. Ovako, daš u parama, pare se potroše i nikom ništa.

Nemoj tako, mama. Ja sam dobijala poklone i…? Završih s tri pegle, dva fena, četiri slike… Lampe ni brojali nismo. I gde mi je to danas…? Nemam pojma, eto. Podelili kome smo stigli, nosili kad pođemo u goste… Ovako, damo im u parama, pa nek’ oni kupe šta im treba. Nije to, mama, k’o nekad, kad se na svadbu nosilo pečeno prase i to… Mama se zamisli. Znaš li ti, Dudo, da ja još imam ono Ambasador ćebe što sam ga dobila za svadbu…? Baš lepo, rekoh. Pa šta si mislila – da im pokloniš to tvoje ili..? Zezaj ti Dubravka, Ambasador je Ambasador. Prave li ih još, uopšte…? Ne znam, mama. Nego, šta si mislila, koliko para da damo…?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA