Duda Alapača: Neću i tačka
Sedimo za stolom, Gaga i ja. Hoćeš ti jesti ovu pitu il’ da sklanjam pleh, pitam je. Sažaljivo gleda ispred sebe i uvlači stomak. Neću, kaže i gura tanjir od sebe. Moram da smršam. Drugi put nosim haljinu kod šnajderke. Dobro, i…? – upitam. Kako to misliš, čudi se. Drugi put za mesec dana mi proširuje haljinu. Nije do tebe, do haljine je, konstatujem. Dva dana ništa nisam jela, priznaje Gaga. Ti nisi normalna, kažem. Ne znam dal’ sam normalna, samo znam da sam debela. Tu već kolutam očima. Debela…?! Ma nije nego.
Mislim, stvarno. Tolike godine sprcala a da ništa nije naučila! Dijeta se ne drži dve nedelje pred Novu godinu. Naročito ne dijeta u kojoj je sve osim vode, zabranjeno. Od Nove godine ću da okrenem list, govori. Nema više hleba, slatkiša, nema više gaziranog, a ne… dosta je Dragana bila kanta za đubre…! Ostane supe, Dragana pojede da se ne baci. Ostane paprikaša, opet Dragana pojedi, greota da propadne… E nećeš više majčin sine, neće me knedle sa šljivama videti na kilometar. I na pilates ću da krenem. Kad? Od prvog januara. Ti stvarno veruješ u to? – upitah. Koje? Novogodišnje odluke. New year – new me i te stvari. Da, što…? Šta si ti odlučila, upita me. Imaš li nekih epskih odluka, nekih onako, krucijalnih, bitnih baš…?
Imam, pomislih. Odlučila sam da ne odlučujem. Nema više spiskova. Dosta mi je. ’’Nemoj masno, nemoj slano, nemoj ovo, nemoj ono…’’ Ne pada mi na pamet da sedim tridesetprvog uveče i nabrajam šta će sve od sutra biti drugačije. Ništa neće biti drugačije. Muka mi je od toga da se celog života odričem nečega kako bih bila zadovoljna sobom. Neću krenuti u teretanu. Neću da ispuštam dušu na onoj strunjači zbog dve princes krofne. Ne moram da budem fit.
Ne moram da budem zategnuta. Neću razdeliti po komšiluku svu ukusnu hranu kako ne bih došla u iskušenje. Neću skidati kožicu s pileta i jesti samo belo. Neću odjednom postati neka druga ja, super-sposobna, odlučna, unapred programirana. Neću. Verovatno ću otići u krevet pre nego pospremim za gostima. Neću upisati nijedan od onih lajfkoučing kurseva, niti kupiti jednu od onih knjiga koje ti govore kako da postanješ najbolja moguća verzija sebe. Neću. Neću preko noći postati master samokontrole. Neću znati da se izborim protiv stresa niti savladati neku guru-veštinu samo zato što je popularno.
Neću se odreći svojih malih sitnih zadovoljstava. Dva reda čokolade, uveče pred spavanje. Najdraže serije. Igrice na mobilnom. Peciva s vanilom i višnjama. Neću upoznati nove ljude. Dovoljni su mi ovi koje imam. Neću usiljeno ćaskati s ostalim mamama u holu škole, dok čekamo da se proba folklora završi. Neću se smeškati bez potrebe. Neću postati aktivnija. Niti trčati na minus pet po kraju. Neću postati ljubaznija. Dovoljno sam ljubazna već sada. Verovatno neću spavati ni minuta kraće nego ove godine. Neću gasiti telefon preko noći. Neću stići da pročitam sve one knjige koje kao hrčak slažem pored kreveta. Neću raskrčiti špajz niti se rešiti one sile gluposti koje mi ne trebaju.
Neću postati pedantnija. Neću sedmično prati prozore. Ni ove godine neću kupiti planer, niti mesecima unapred upisati obaveze. Neću se rešiti one dve perjane jakne koje mi zauzimaju pola ormara. Neću štedeti da bih prevremeno otplatila kredit. Neću naći novi hobi jer ni ovim starim ne stižem da se bavim. Neću govoriti manje. Vrlo verovatno, neću uvek moći da stanem iza svega što kažem, neću misliti sve što kažem ni reći sve što mislim. I dalje neću umeti da se odbranim od bezobrazluka ljudskog i tuđa će me muka triput više boleti. Neću naučiti da se svađam. Ni da odgovorim. Neću se suočiti sa svojim strahovima, neka ostane neki i za onu tamo godinu. Neću srediti fioku s dokumentima. Neću baciti račune za struju od pre pet godina. Neću biti na dijeti. I neću skloniti ovu pitu dok je ne probaš. Pa šta ćeš, kad ništa nećeš, upita Gaga i uze parče. Ne znam. Živeću, eto šta ću.
Pročitajte i… Duda Alapača: Opis posla sreća