Categories Blog

Duda Alapača: Nisam ti ja draga

Ima tu kod nas u kraju jedna radnjica, jedva dva sa dva, ne moš’ da se mimoiđeš s nekim unutra al’ opet – znači mi – kad zafali hleb, mleko, jaja – ne moram da idem skroz do okretnice, nego tu lepo sve pazarim. A i jedna Nena radi, fina devojka, mlada , prijatna, uvek se lepo javi, progovorimo koju, tačno se vidi – vaspitano čeljade.

Piše: Duda Alapača

Uđem pre neki dan – vidim, nema Nene. Neka druga za kasom, ne poznjem je. Ništa, uzmem ja šta mi treba pa na kasu. Dobardan ja njoj, dobardan i ona meni. Kako ste, upitam, eto – reda radi. A kad ona stade da melje ”a, kako ću biti, po ceo dan u ovom ćumezu, plata mala, narod samo gleda šta da smota, kad dođe popis, odbiju mi od plate, k’o da sam ja u svoj džep stavila…”. Au, mislim se, kud i upitah…?! ”Imaš li sitno dvadeset, draga…?” – upita me. Meni se na ono ”draga” momentalno naježi svaka dlaka. Nemam, kažem. ”Draga, moram da ti ostanem dužna onda dva dinara”- reče. Nema veze, odmahnuh rukom pa preko vrata. Fala, draga, dobaci ona za mnom.

Pih, što ne volim kad me tako neko kog ne poznajem zove ”draga”…!? Kako ću ja njoj biti draga – prvi put me vidi..?! Ne zna ni ko sam, ni šta sam, ni gde živim, ni ime mi ne zna, ništa – a već me ”draga”. Brate, baš mi to nešto – usiljeno. I ne stoji nam. Nismo mi London pa da nam se ”draga” primi. A i darling je nešto drugo. Ajd’ da se znamo, pa tu smo negde istih godina, pa i nekako… Al’ meni kad ko kaže ”draga”, uvek mi nešto fali, nedorečeno. Draga – šta…? Nije to kao kad mi mama ili Gaga nešto pričaju, pa kažu ”…draga Dudo…” ili, ”draga moja, čekaj da čuješ…” Može ona bakica na pijaci da mi kaže ”ćero, sine, dete” i to mi je skroz ok, pa i ako se ne znamo, može joj se, starija je. Al’ ovo – nedoraslo, mlado, još malo pa majka mogu da joj budem, a ona brže bolje – na TI, pa još i DRAGA. Bogati, k’o da smo ovce zajedno čuvale, šta li..? A šta bi ti, upita Vlada. Da ti je rekla ”gospođo”, još bi se i uvredila. Ne mora ”gospođo”, ti dobro znaš da ja nisam od te fele – ali, jedno ”komšinice” bi bilo sasvim na mestu.

I, znaš šta, sto godina da živim, ne mogu se navići na to ”draga”. I ljubavi, dušo, anđele, mila – i to mi je isto skroz bezveze. Bljak, ljiga..! To, kad mi neko kog ne poznajem kaže ”ljubavi”, pa to mi je isto k’o da smo istom četkicom zube oprali, a ni rod ni pomozbog. Imam ja ko će da me zove ”ljubavi”, pa jel’ tako…? I te što te tako oslove sa ”draga”, po pravilu nisu baš neke slatkice nego sve go baksuz do baksuza. Pa ne moš’ sve ljude voleti i ne mogu ti baš svi biti dragi!

Pročitajte i…Duda Alapača: Samo kažem

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA