Categories Blog

Duda Alapača: Pa ti nemoj učiti školu

Hoće da vozi…! – kršila je Gaga ruke. – Veli, sve njene drugarice dolaze kolima u školu, a samo ona k’o poslednja beda, mora autobusom! Ma dal’ je moguće, mislim se…?! Čuj – ko poslednja beda? Pa dušo moja, majka ti već dvadeset godina ide i na pos’o i s posla autobusom. Znaš šta mi kaže…? Kaže – pa ko je tebi kriv, ako ti ideš, ja ne moram. A što ti, srećo majkina, ideš u školu? Da nešto naučiš ili da se praviš važna? Daj, Dragana, ko još ide u školu da nešto nauči..? Kunem se da mi je tako rekla. Više nisam ni mama ni keva ni ništa, sad sam Dragana. Jesi ti svoju majku ikad zvala imenom? Nisam. Barem ne pred njom. Pa dobro, bre, Dudo, ti se razumeš u te stvari, reci mi – kada legitimno možeš da izbaciš rođeno dete iz kuće…?

Autorka teksta: Duda Alapača

Kada…? Realno – nikada. Kad su mali – ne možeš zato što su mali. Kad porastu – nekako ti žao, pa ne možeš ni tad. Znači, ima da mi pije krv moju na slamčicu do kraja života…? Pokušah da je razuverim. Možda ne baš do kraja, rekoh, ali još nekih dvadeset, trideset godina – sigurno. E blago meni, uzdahnu Gaga. Šta sam ja bogu zgrešila da me rođeno dete ovako magarči..?
U nedostatku ispravnog odgovora, slegoh ramenima. I nije to najgore, nastavi Gaga. Nije najgore to što se preko noći pretvorila u nešto što ne umem, i pored najbolje volje – ne umem da prepoznam. Dobila keca iz srpskog, nije dama pročitala lektiru. Pa šta je bilo za lektiru? Ne znam ni ja, veli, nekakav majstor i Margarita. Bulgakov je lep, kažem. Ona me gleda. Vidim, blage veze nema o kome govorim, ko je taj Bulgakov. Al’ nije najgore ni to što ne čita. Najgore je to što ja ne znam gde sam pogrešila u celoj priči. Ne znam. Da znam, tebi bi’ rekla, evo same smo, nema nikog, znaš me k’o zlu paru, nemam ja šta od tebe kriti… ali ne znam. NE ZNAM.

Ne znam ni ja. Ali da je dobro – nije. I mi smo bili drugačiji. I naši roditelji su bili drugačiji. I njihovi roditelji su bili drugačiji, ali to nije bilo tako strašno kao ovo sad. Sećam se, pričala mi baba, kad je ona bila mlada, pa bila neka Mara kod njih u selu. E, sad, za Maru se znalo da je izrod. Nosila svilene čarape i crtala onu crtu ugljem po sred noge pozadi, i to je za ono vreme bio skandal. Maru u čestite kuće nisu puštali, znalo se da je probisvet i da tu sreće nema. Al’ Mara je bila jedna u tri sela.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

UREĐENJE DOMA