Categories Blog

Duda Alapača: Samo kažem

U životu postoje tako neki dobri dani za koje mislimo da su loši. Obično počinju sa: ”Zašto me nisi probudio na vreme”, a nastavljaju kao ”izađi iz tog kupatila već jednom, ima nas još koji živimo u ovoj kući…Otkud ja znam gde je tvoj sat… Dete drago, možemo li bar jednom znati gde nam je taj pribor za likovno… Kako to misliš – nema hleba, jesam li ti rekla sinoć da kupiš… Mama, daj mi za užinu…Nemam sitno, pitaj tatu… Tata daj mi za užinu… Dao sam ti juče, nisi valjda sve potrošio?.. Bože, opet ću zakasniti na posao! …Mama, zvoniće za prvi čas, požuri…! Mama, nemam tempere… Mama, razredna rekla da dođete u školu. Šta si sad napravio, crni sine? Čuješ li ti, treba da idemo u školu…? Idi ti, ja sam bila prošli put. Ne mogu, imam sastanak. Je li sastanak važniji od rođenog deteta?…Google… botoks, cena… search…

Piše: Duda Alapača

Toliko…?! A vidi mi bore… Jesi li platio struju? Kad ćeš..?…Sin ti je izašao jutros i evo još ga nema. Stariji. Mlađi se ne skida s telefona… Ne kopaj nos, sram te bilo! Za pet minuta da si se nacrtao kući! Zato što ja tako kažem! Šta mene briga šta je Lazar dobio, nisam ja rodila Lazara nego tebe. Jesam ti rekla da se ne družiš s njim…? Kako nisi gladan? Kome sam ja ručak onda spremala? A, izvini, otkada ne voliš paprikaš…? Šta fali piletini…? Rek’o Marko? Pa nek’ te Marko onda hrani, si čuo…? Zvali su nas Petrovići na večeru. Ne ide mi se, muka mi je od one njegove šmizle raspale. Samo se prenemaže, a ne znaju šta će od para…

Ispravi se, iskrivićeš kičmu. Ostavi taj telefon, ostaćeš bez očiju. Molim te, pričaj s njim, mene ne zarezuje. Kakva je pita? Domaće kore, nego. Vi bi se ubuđali da mene nema. Opet si potrošio svu vodu? Slušaj, mladiću, dok si pod mojim krovom, biće kako ja kažem. Nemam šta da obučem. Debela sam. Vidi mi podočnjake. Spremi nešto nabrzaka, dolaze Sonja i Bata. Opet? Zašto mi jednom ne odemo kod njih, za promenu? Mogao bi da se obriješ, vidi na šta ličiš. Obrijao sam se, pre dva dana. Nemoj sad, glava me boli. Probudićeš dete. Jesi ti normalan, znaš da ustajem u šest. Slušaj, moramo da razgovaramo. Ne mogu više ovako. Ne ide nam baš. Ne znam. Ne diraj me. Moram da razmislim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA