Categories Blog

Duda Alapača: Vratite mi sat

Nekada davno, kad je život bio daleko jednostavniji, žene su se delile na dobre i loše. Dobre su sedele kod kuće, odgajale decu i heklale šustikle, za razliku od loših koje su bile uglavnom van kuće i vraćale se samo da prespavaju. Danas se žene dele na zaposlene i nezaposlene.

Piše: Duda Alapača

Nezaposlene su one koje imaju neograničenu količinu slobodnog vremena, pa se na ulici znatno razlikuju od svih drugih gorepomenutih žena. One su gotovo uvek doterane, imaju frizuru i uredne nokte. Lepo su obučene i možete im verovati na reč kada vam kažu da će samo skoknuti do prodavnice. Na pijacu idu svakog jutra, vukući za sobom lepe karirane cegere na točkiće.
Zaposlene žene, grupacija čiji sam član već dugi niz godina, takođe se prepoznaju na ulici. Ponedeljkom, njihova kosa je čista i puštena, a nokti sređeni. Utorkom ćete ih videti sa pokojom šnalom i, ako se pažljivo zagledate u ruke, primetićete da lak mestimično nedostaje. Sredom se naziru prvi znaci umora. Kosu vežu u rep, a probleme s noktima rešavaju tako što nabace još jedan sloj laka. Četvrtkom već izgledaju kao da su izašle iz centrifuge, a petkom…

Žene koje rade na pijacu odlaze isključivo vikendom, dok radnim danima frižider uglavnom pune smrznutom hranom iz supermarketa ili polugotovim jelima. Ne koriste torbe na točkiće, te im se plastične kese doveka usecaju u dlanove. Muževi čije žene ne rade svakog dana oblače novu košulju a cipele su im besprekorno uglancane. Deca čije mame ne rade za užinu ne kupuju bajate kifle u kiosku pored škole, a domaće zadatke rade na vreme.

Dakle, ja sam zaposlena žena i većina mojih poznanica su zaposlene žene. Mi nemamo kad da ispijamo kafe i prepisujemo recepte. Naše lenje pite brzom brzinom putuju od jednog do drugog inboksa, gde uglavnom i ostaju, nikad prepisane, još manje isprobane. Zakazane kafe nam takođe čuče u memoriji mobilnog telefona, punoj pokušaja da se između ponedeljka i petka pronađe malo slobodnog vremena.

„Javi se, pa da pijemo kafu”, pušta mi Gaga poruku. „Danas ne mogu”, tipkam joj da ubijem vreme u autobusu, na putu do kuće. „Možda sutra.” „Ja ne mogu sutra”, odgovara Gaga. „Mrvica ima Otvorena vrata u školi. Posle idemo do Bogdanovih, zvali nas na večeru.” „Ništa onda”, kažem ja. „Organizovaćemo se nekako za vikend”, i pritiskam „send”, iako znam da ni ovog vikenda od viđenja nema ništa jer će se jednoj od nas sigurno uvaliti gosti ili će imati gomilu veša za peglanje. Uglavnom, to je to. Naša prijateljstva opstaju nekim čudom jer za druženje nemamo vremena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA