Categories Blog

Duda Alapača: Zemljo, otvori se

Pa vidite… – progovori psihološkinja. – To se i mi pitamo. Da pređem na stvar, zbog toga smo vas i zvali. Dete nije i ne treba da bude kućna pomoćnica.
Moje dete i nije kućna pomoćnica…! – usprotivih se.
Ali vaše dete jasno nabraja stvari koje radi po kući…
Moje dete može da nabraja do sutra ali budite sigurni da ne radi to o čemu piše. Da li vi zaista mislite da je ovo ovde tačno…? – upitah i osetih kako me ispucala tavanica pritiska.
Vidite, Dubravka, ona vrlo detaljno opisuje…
Opisuje zato što mene gleda dok to radim. Gleda me, razumete…? Ja, tu i tamo, čistim kuću.
Ipak nije u redu to što ste ljuti.
Ko kaže da sam ljuta..?
Razredna pokaza na sastav.
Tu sve piše. – reče. – Nema razloga da vam bude neprijatno… Dešava se…
I mi smo tu da pomognemo. – ubaci se nakinđurena.
Da pomognete…? Možete da mi pomognete oko kućnih poslova, eventualno, ali ja moje dete vaspitavam kako valja. To što savremeno roditeljstvo podrazumeva da svi budemo robovi sopstvene dece i da samo idemo i čistimo za njima…
Eto, ljuti ste. – prekide me razredna. – Vidite da ste ljuti.
Psihološkinja spremno klimnu glavom u znak odobravanja.
Naravno da sam ljuta. Mislim, zbog ovog ovde me zovete u školu…? Mogla je da napiše da ume da leti, i da ima krila koja se vide samo noću? To bi onda bila pesnička sloboda. A ovo… ovo je – šta..? Primer lošeg roditeljstva…?
Nismo to rekli. Samo smo hteli da se uverimo da…
… da moje dete ne riba vece šolje u slobodno vreme…?
Tako nekako. – reče razredna.
Nasta tajac. Zemljo, otvori se, pomislih. Šta sam dočekala…? Da mi je neko pričao… Moja Beba… Onakvo dete…? I da doživim da me preslišavaju u školi kao najgoru vucibatinu.
Razredna, koliko se znamo…? – upitah.
Dugo.
Da li zaista mislite da sam ja tamo neka majka-mučiteljka koja tera dete da radi teške kućne poslove..?
Zaista ne mislim, ali naša je dužnost da zaštitimo decu. Mi smo pričali s Bebom i ona je priznala da je malo preterala s detaljima.
Je li…? – upitah sarkastično.
Da, ali morali smo da porazgovaramo i s vama. Ovakve stvari ne smemo prepustiti slučaju, znate… Svega ima, svakakvih ljudi, vremena su teška…
Dobro. Razumem, jasno mi je. – rekoh. – Ali ovo je zaista veliki, veliki nesporazum.
Jeste… – reče psihološkinja.
Inače, iz matematike se popravila, dobila je pet iz kontrolnog… – promeni razredna temu. – Jedino malo ta biologija još škripi, videćemo, ako ostane vremena da je još jednom pita…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA