Categories Duda Alapača

Duda alapača: Ljubav u doba makarona

Autorka teksta: Duda Alapača
Autorka teksta: Duda Alapača

Rekla sam ti da neću tv u spavaćoj. I nije to što ti misliš u pitanju. Znaš da nije. Ali tom teveu nije mesto u spavaćoj sobi. Ne želim da zaspivam uz dijaloge krimi serija, forenzičke izveštaje, loše vesti, još gore prognoze,… To je jedino vreme koje nam preostaje da pričamo, a ti držiš daljinski k’o da ti život od toga zavisi. OK, znam, muka ti je od moje priče, možda sam preterala, jasno mi je da ne zaklapam.

U redu, ne moramo ni da pričamo u tom krevetu, možemo samo da se gledamo. Ili ne moramo ni da se gledamo, možemo da žmurimo. Da se zagrlimo i da tako spavamo, ništa više.

Poslednji put smo tako spavali kad sam spremala obligacije. Lepa vremena, sećaš se? Bili smo mladi. Jeli iz jednog tanjira, kuvali u dve šerpe, pili iz iste čaše, spavali na raspalom babinom dvosedu. Nismo imali ništa, a bilo nam je dobro. Sad imamo tri kreveta, dve sobe, veliki sto sa šest stolica, porcelanski servis za dvanaest osoba i…? I nikom ništa. Sve bi’ to menjala za jedan ručak u studentskoj menzi. Makaroni sa sirom, jogurt u tetrapaku.

I dalje čuvam tvoju abonentsku knjižicu, znaš…?
Nije da ti brojim, ali u ponedeljak si došao kasno, ja sam već bila zaspala, nismo se ni videli, takoreći. U utorak si stigao kući u osam uveče, jedva da smo progovorili, istuširao se i otišao u krevet. U sredu sam ja zaglavila kod mojih, i opet smo se mimoišli. Četvrtak si bio na nekom predavanju. U petak sam išla u bioskop. Znači, sumnjam da smo proveli i dva sata – zajedno, budni . Za celih nedelju dana. I to mi neki brak…?!

Moraš da poštuješ njegov raspored, rekla mi je mama. Eeee…? Prošla su vremena kada je tata dolazio s posla, ručao i aterirao na kauč, dok smo mi između tri i pet hodali na prstima, da ga ne probudimo. Pater Familias – davno prošlo vreme. Imaš li kakvu bolju ideju? Nađi neku zanimaciju, bila je uporna. Mama, ne treba mi zanimacija, treba mi muž. Zanimam se svaki dan, oko kuće, oko Bebe, jurim na posao, s posla, kuvam, peglam – zanimacija mi je preko glave, hoću muža.

Ne primaj k srcu – rekla je. Nemoj da ga zaskačeš još s vrata, nemoj da pritiskaš… ‘’Gde si bio, šta si radio, što te nema’’ – muški ne vole takva pitanja. Svakom je potrebno malo vremena za sebe. Ponovo brkaš lončiće – kažem joj. Nije stvar u tome što on nema vremena za sebe, već što mi nemamo vremena za nas. Možda sam sebična, ali me ne zanima da li je stigao da se vidi s drugarima, i je li propustio još jedan trening – ja želim da nađe vremena za nas dvoje, kako ne kapiraš? Nismo ručali zajedno – ne pamtim. Iiiih, što si mi ti sva fina…- začudi se mama. Nemaš pojma šta bi’ ja dala da onaj tvoj otac ponekad ode od kuće…? Neće više ni đubre da baci, sve ga mrzi.

Kako god, možda ću i ja za dvadesetak godina želeti mom da vidim leđa, ali sad želim da ga vidim i spreda. Skoro sam zaboravila kako izgleda. Moj tata se vraćao s posla u tri. Svakog božjeg dana u tri nula nula. Mogao si sat po njemu da navijaš. Bebin tata se isto vraća u tri, ali u tri ujutro.

Zabavi se, nađi neki hobi, bila je uporna. Zar se sve svodi na to? Na samoću udvoje, utroje? Kao, super smo. Eto, držimo se. Ti imaš svoje hobije, ja imam svoje, nedeljom idem na pijacu, ti si još u krevetu, jer tebe smara ta gužva, popodne ti gledaš svoje fudbale i politike, jer mene to ne zanima, dok ja spremam ručak ti sediš za kompjuterom, dok ga postavim, ti si već zaspao. Gde su naše teme, gde su naši razgovori? O čemu pričamo? Teško da mogu da se setim.

Uostalom, znala sam jednu što je ‘’poštovala raspored’’, i ništa nije primala k srcu. Imala je hobije, i kafe s drugaricama, i zanimacije, i nikad ga nije pitala ni gde je, ni šta je, ni što ga nema. I eno je, danas, prima alimentaciju. A i to retko. Neću tako.

Mislim, volela bih i ja da mogu da ćutim, da prećutim, da zapušim ova moja lajava usta i da te ništa ne pitam. Ali moram. Jer onog momenta kad te više ne budem pitala – neće me biti briga ni gde si, ni s kim si ni što te nema. Mama je rekla da te pustim, da te ne masiram, da nađem hobi, da ti ne dosađujem. Mama nema pojma. Dudo, pitaš. Molim…? Šta ima da se jede? Ima. Svašta. Makaroni sa sirom. I jogurt u tetrapaku.

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

UREĐENJE DOMA