Categories Duda Alapača

Duda Alapača: Nek’ ide život

Kako vam je bilo za Novu, upita Gaga. Kako…? Preselo mi je, eto! Kad se uoči dočeka pobili nismo, nikad nećemo. Što, zaboga..?! Šta – što?! Znaš Vladimira kakav je alav. Ajme njemu, samo da ne zafali hrane…! Pet puta je u nabavku išao. Kaže – ja sam stipsa. Ja – stipsa…!? Ej, ja stipsa a žalila nisam ni para ni vremena, neću da štedim, računam – pa nije ni ta nova godina svaki dan. Kupim pola kila praške šunke za rusku, dve tegle krastavaca, al’ ne onih što su k’o balvani, nego sve biram lepe, male, da ne budu mekani. Dođem kući, kažem mu – Vlado, ne diraj mi ovo, treba mi za rusku. Šta ti je, veli, nisam gladan.

Autorka teksta: Duda Alapača

Ustanem ujutro – kad ono pola nema. Pitam ga – što mi šunku onoliku pojede? Kaže – nisam ja, Beba je. Odem kod Bebe u sobu, reko’ srećo majkina, pa što ne reče da si gladna, dete me belo gleda, kaže – mama, nisam ja stvarno, tata je. A nije meni za šunku, nego valja opet ići u radnju, znaš kakav je haos u subotu bio, nisi im’o gde iglu da baciš. Al’ dobro, ajde, mislim se, pojeo – pojeo, šta sad… Izvadim meso ono rolovano iz rerne, reko – nemoj da bi mi neko ovo dirao, to mi je za goste. Spremim se pa ponovo u nabavku. Onaj mesar na delikatesu me već zna, kaže ”komšinice, jel’ to za popravku…” ,reko ”jeste, komšija, dajte trista grama, nek’ ide život”.

 

Vratim se, pogledam meso – nedostaje dobro parče. Ko je jeo, nije niko. E tu već poludim. Šta se dereš, pita me on, kaže – samo sam probao da vidim dal’ je pečeno. I jel’ pečeno? Jeste. Jel’ dovoljno slano? Jeste. Jesmo sad završili diskusiju? Jesmo. Mislim se, idi s milim bogom i ti i tvoje meso, neću da dižem pritisak, kumovi samo što nisu stigli, a valja mi i kuću spremiti i sve… Dopravim onu rusku, pomešam, puna ona moja činija velika bela, ako nije bilo tri kila – tu me seci. Uzmem ga za ruku, odvedem do frižidera, pokažem onu salatu, kažem – ovo da nisi pipnuo, to mi je za goste. Jesi me razumeo, Vladimire? Jesam. Sigurno? Sigurno. Dobro, onda mi izađi iz kuhinje, moram da smotam sarmu. Gago moja, ostala sam u kuhinji do osam uveče, znači nije mi bilo dobro koliko sam hrane naspremala. Prvo ta ruska nesrećna, pa sarma, pa pokiseli prebranac, pa dinstaj luk, pa ajde da napravim čorbu, valja se nešto i kašikom kusnuti, pa daj kiflice, nek’ ima nešto slatko u kući… e, kad sam sve završila, ne znam kako sam se dovukla do kreveta, svaka me kost moja bolela. Al’ dobro, mislim se, barem je sve spremno. Sutra, kad dođu, postavim sto, sednem i ne mrdam.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA