Categories Duda Alapača

Duda Alapača: Romantika ili odstranjen uljez?

Šta mi je ovo, upitala sam ga i rukama podigla kosu. Krpelj, rekao je mirno. KRPELJ, vrisnula sam. Kako – krpelj? Tako, ponovio je. Krpelj. Ali… ali kako…?! Šta, kako, odgovorio je. Jesmo bili na livadi? Jesmo. Jesi ležala na travi? Jesi. Jesi htela romantičan izlet? Jesi. E pa sad imaš krpelje. Nemam krpelje, imam jednog – krpelja. – ispravila sam ga. Jesi li se dobro pregledala..? Možda imaš još negde..?

piše: Duda Alapača

Tako mi i treba, mislila sam. Ne mogu ja to lepo, normalno, ko sav normalan svet, da odem u kafanu ili u baštu neku na ručak – nego ja hoću piknik na travi. Ponela žena ćebe i korpu sa sendvičima i termos kafe, da mi tako sedimo i uživamo. Pa sad ću baš da se nauživam dok se rešim ove napasti.

Šta histerišeš, sad ću ja to časkom da ti izvadim… – reče Vlada. Gde ćeš s tom rakijom, upitam. Da neće da me napije, zlo i naopako? Moram prvo da natopim krpelja, da se obeznani, da pusti nožice, pa ga onda lepo uhvatim pincetom i okrenem u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Ma nemoj? A gde si ti to čuo da se krpelji tako vade? Pa tako smo vadili oduvek, neko ih natopi rakijom, neko benzinom ali princip je isti – neutralisati neprijatelja pre napada. Na meni ga nećeš neutralisati, jesi čuo? Naročito ne tom tvojom brljom.

Da je medicinski alkohol pa i da razumem, ali ovako – neće da može. Spremaj se. Gde? Pa da me vodiš u hitnu. Ja sam hitan slučaj. Šta ako je to onaj što prenosi onu Lajmsku bolest? Evo, već mi se zacrvenelo. Vidiš kako otiče. Ne otiče, reče on. Valjda ja znam da li otičem ili ne. I vrat mi se koči… Jesi to pročitala na Guglu? Nisam. A i da jesam – kakve veze ima? Hoćeš da mi se parališe celo telo? Ne mora celo telo, samo jezik.- reče moj muž i uze ključeve od kola.

Kako se osećate, upita mladi pripravnik u hitnoj. Kako? Doktore, ja umirem, eto kako se osećam. Dobro, gospođo draga, ovde se svi tako osećaju, ali budite malo precizniji. Preciznija? Pa eto, muti mi se vid, koči mi se ruka, boli me glava, sve mi je utrnulo. – krenuh da biflam. Jeste to na Guglu pročitali…? Molim? Vlada se nasmeja. Jeste vas dvojica u nekom dosluhu, ili šta…? I zašto mi već jednom ne izvadite to čudovište iz mene? Sestro, donesite mi rastvor. – reče mlađani doktor. Šta je to, upitah. Medicinski alkohol, reče doca.

Je li to proverena metoda? I onaj moj je hteo rakijom da me poliva. Doca se nasmeja. Nije baš rakija, ovo je malo kulturnije. Da nećete i vi da ga zavrćete u smeru suprotnom od kazaljke na satu? Upravo tako, reče lepi mladi čovek u belom mantilu. Zbog toga nismo ni morali da dolazimo, primeti Vlada. Uzdržah se nekako da ga ne odalamim. Mala crna buba koprcala se predamnom. I šta ćemo sad s njim, upitah. Šta šta ćemo, pa nećemo ga nositi kući, za uspomenu, reče Vlada. Znam da nećemo. Nego – pogledah u doktora – je l’ ovaj mališa sad ide na ispitivanje? Kako to mislite?

Pa mislim, jel’ ide negde da ga pregledaju, da nije bolestan…? Jer, znate, ako on ima tu Lajmsku bolest, imam je i ja, jel’ da, a to nikako ne možemo znati dok ga ne ispitaju. Ne uzbuđujte se, gospođo, meni ne delujete kao neko ko ima Lajmsku bolest. Naprotiv, delujete mi sasvim zdravo. Pogledajte ispred, u čekaonici. Tamo su stvarno bolesni ljudi. Vi ste se samo uplašili.
Ćutali smo u kolima. Bilo je samo pitanje vremena ko će prvi progovoriti. Na pola puta više ne mogadoh da izdržim. Ali meni se stvarno mutio vid, rekoh. Evo i sad mi se muti. Uopšte ne vidim šta piše na onom bilbordu. Ne vidiš zato što je pola dva ujutro i što smo praktično od juče u hitnoj, reče Vlada. Nije ti ništa. Rekao ti je čovek. I šta ako sam se uplašila…?

Lako je njima rukom odmahivati, pitala bih ga ja da se njemu jedna takva neman nakačila… Jesi li video koliko je to čudo bilo…? Moramo Medu da proverimo. Kog Medu? (Psa kome nikako da damo ime, ja inače zovem Medo, jer je sav tako dundav i debeo, a i Pas se teško menja kroz padeže). Našeg Medu, čuj – kog Medu…?! Kupi mu sutra onaj sprej, kako se ono zove, što tera sve bube i insekte, pitaj kad odeš u radnju, znaju oni.

Hiljadu dinara, reče Vlada i pokaza mi ampulicu veličine malog prsta. Mog malog prsta. Šta ’’hiljadu dinara’’, upitah. Zaštita od krpelja, eto šta. Hiljadu dinara, draga moja. Bilo je i onih jeftinijih ali ubedi me žena da je ovaj najjači, najbolji, najdugotrajniji, ima bube da beže kud koja, reče i utrlja Medi za vrat. Zatim priđe meni. Šta ćeš s tim…? Ništa ne pitaj, samo zabaci kosu. Da i tebe zaprašimo, bar protiv ovih buba spolja. Te svoje, u glavi, moraćeš sama da središ.

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>>http://www.viber.com/lepotaizdravlje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Takođe zanimljivo!