JA VERUJEM U BLOGA. I prinosim mu ovu žrtvu…
Da li ste znali da državni praznici ne važe u surovom svetu web izdavaštva? Ja sam to saznao jednog jutra, nazovimo ga današnjim, čisto priče radi.
Zapravo, moja uvek budna radnička savest počela je da me kinji negde oko 2:56AM, kada sam u isto vreme osetio da ću zaspati na sred žurke (ionako je bila u veoma silaznoj putanji), ali i da se pitam treba li da pišem L&Z tekstić i ove nedelje?
Ne budem lenj pa sročim upitni e-mail dragoj urednici i pošaljem ga putem smartfona. Pametan telefon i priglup vlasnik odlična su kombinacija. „Treba, naravno!“ bio je odgovor. OK, samo maaalo da odremam i eto teksta.
Već 10 sati kasnije evo mene ornog i spremnog za rad. U kul i fensi verziji, nazovimo je i potpuno lažnom, čisto priče radi, ja silazim u restoran hotela, naručujem ceđeni sok od nečeg skupog, otvaram moj laptop (nek bude Mac, kad već fantaziram) i krećem da kucam, a svi okolo žele da virnu.
Meanwhile, in real life, silazim u hodnik hotela, čekam da ovi što im bus kasni odu iz restorana i nemam Mac. Nemam uopšte kompjuter. Ali, imam već pomenuti telefon! Drage moje dame, gospođe, gospođice i drugarice, predstavljam vam prvi blog ovog portala iznabadan smrznutim prstima po ekranu kineske verzije iPhonea (ZTE, bio džaba uz tarifni paket koji imam).
Vidite kako čovek može da se oseća jadnjikavo i uz pomoć savremene tehnologije. SNG!
Dobar Lik