Categories Blog

Lepe ste nam i ćelave, bez perika i marama. Tu smo da vas volimo…

Rak dojke nisu samo roze baloni, trka dlakavih muškaraca u roze štiklama u Knezu i slični događaji po tržnim centrima u nedelji borbe protiv raka dojke. Poražavajuća činjenica je da se uglavnom ovakve stvari kriju i o njima se ne priča, posebno u manjim sredinama. Lepe ste nam i ćelave, samo da znate. Ne trebaju vam ni perike ni marame. Tu smo da vas volimo!

Foto: Guliver/Getty Images
Foto: Guliver/Getty Images

– Hajde de majka, nit’ sam ja sis’o kad sam bio mali, nit’ je ćale imao previše materijala za igru. Čujemo se kada završiš. Budi jaka kao što jesi!

Prekinuo sam vezu.

Dva sata kasnije se javila, izašla je iz operacione sale, odstranili su joj maligni tumor dojke. I dalje sam sedeo na stolici, u istom položaju u kom sam ostao nakon spuštanja slušalice.

Pobegao sam sa posla, otrčao na institut, hteo da bacim “nekakvu medicinsku sestru” kroz prozor jer je “selektivno” puštala posetioce na odeljenje u vreme poseta.

Kasnije sam skontao da sam poranio i ovaj put. Došao sam pola sata pre početka posete. Tih dana sam stalno odlazio pola sata ranije, toliko vremena mi je bilo potrebno da se saberem ispred bolnice i uđem da vidim majku. Pička sam. Kažu da su svi muškarci takvi kada su bolnice u pitanju. Ne znam. Volim da verujem da sam ja ipak pička na jedan poseban način.

Bila je nasmejana i vesela. U roze pidžami. Fotkali smo se, ćale, ona i ja, te smo te iste fotke slali prijateljima i sestri. I danas je takva, vesela, nasmejana i jaka. Najjača. Sa jež frizurom. Razmišljamo da furamo čirokane sad, al’ se bojimo da će nas se ćale odreći.

Otkako je uradila mamograf, preventivno, znali smo o čemu se radi. I od tada se borimo uz nju. Stvarno se borimo. Svako na svom frontu. Sestra se bori sa tim što je daleko i nije uz nju sada, fizički; ćale je bio spreman da primi hemo terapiju umesto nje, to je ono što znamo, verovatno samo on zna na šta je sve još bio spreman, samo da joj bude bolje; a ja, ja sam se uglavnom borio sa bolnicama i sa odmotavanjem filma unazad, čini mi se, sve do onog dana, kada me je umalo rodila u auobusu (ćuti, bolje u autubusu u centru Ljubljane, nego u autu pokraj puta, u nekoj selendri, kao što je rodila moju sestru). P. S. Da, moja sestra je stvarno rođena u autu sa šest i po meseci, u nekakvoj selendri pokraj puta, ćale je porodio kevu i pupčanu vrpcu pregrizao zubima!

Kliknite na sledeću stranu…

3 komentara

  1. Duboko potresno i otreznjujuce!Svaka cast!Prosla sam slicne stvari,samo s ocem,nisam bila p….,ko sto rece Nenad,bila sam i previse jaka,suvise seamostalna,sve vreme uz njega i sama sa svim obavezama,a da mi nijedna nije bila teska za obaviti je…Hvala Bogu,zajedno smo se izborili ,posle 5 godina i “medicinski”je zdrav.Mene je ceo taj supermenski stav i pritajeni stres kasnije stigao,pa su mi hormoni flipnuli,izgubila sam ciklus,ali dobila kilo “hemije”na dnevnom nivou i sada se sa svojim momkom borim za potomstvo,a najveca podrška mi je moj ziv i zdrav-tata!Zivot je cudo,a najbitnije je imati sa kim da delis i dobro i lose,zahvaliti se svakom novom osvanulom jutru i mogucnosti da prevazilazis iskusenja i pobedjujes samog sebe,na razlicitim nivoima!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA