Moje savršeno letovanje (I deo)
D
a mi je neko pre par meseci rekao da ću ja svojevoljno, i to na letovanju, ustajati svakoga dana u 6 sati ujutro i već od 7 aktivno vežbati dva sata, ceo dan nakon toga biti na nogama, vrcati od energije i povrh svega, ne spavati tokom celog dana, čak ni ne zevnuti ni jedan put, a na počinak ići tek oko pola dva noću, pošto su svi drugi već zaspali, rekla bih mu da me slabo poznaje. To bi bila najblaža varijanta. U otvorenoj i bez dlake na jeziku iskrenoj, odbrusila bih mu da nije normalan. I to bi bilo tačno jer ja sam jedna velika spavalica, koja prva u društvu zeva. Iako mnogi misle da na taj način pokazujem da mi je dosadno, greše. Meni se uvek rano spava. Za to okrivljujem svoj nizak pritisak. Neko bi rekao, manjak kiseonika u krvi. Kao jednu od protiv mera uvela sam kiselu vodu! I delimično radi!
Ali sve se menja i to je izazov koji mi se najviše sviđa u životu. Volim te slatke promene u sebi. To daje čar životu. Tako se osećam živom. Promena u meni znači da iskonska radost života struji mojim venama. Otuda ja mogu da pevam naglas, po ceo dan! Ne treba mi spoljni faktor, kao podsticaj za tu manifestaciju sreće.
Mirna, spokojna i srećna!
To je moj životni cilj kojem stremim. Spokoj tela i ispunjenost duše predstavlja skladno jedinstvo kome težim. I verujem da se u tome ne razlikujem previše od ostalih ljudi na planeti. Jedino što retki mogu da kažu da su zaista pronašli svoj put do ispunjenja cilja. Jedan od puteva koji mene vodi ka tome je joga.
Kada se u meni pre jedno dve godine probudila želja za nekim novim načinom vežbanja, radi usklađivanja duha i tela, a ne samo nabijanja kondicije – od čega ne odustajem, sasvim lako sam došla do toga da u svoj životni raspored treba da uvrstim jogu. Osećala sam da je to začin koji mi nedostaje da bih život kušala punog ukusa. I nisam pogrešila, kao i uvek do sada kada sam slušala impulse iznutra. Da sam bila u pravu potvrdila mi je prva seansa kod mog učitelja joge, Dragana Lončara. Kao i uvek kada se upuštam u nešto novo, dugo sam tragala za pravim znalcem, ovog puta, joga veštine. Zanimljivo je bilo da su svi putevi nedvojbeno vodili do njega. Još jedna potvda da u životu uvek dođemo do onog za čim tragamo.
A jedna od tih stvari je savršeno letovanje!
Zahvaljujući Lončaru i njegovoj letnjoj školi joge, koju već godinama organizuje u Poreču, na ostrvu Sveti Nikola, sad znam kako to izgleda. Kada sam prošle godine došla ovde, na jedan dan, na plažu, jer sam inače letovala u Poreču i da posetim prijateljice, koje su bile ovde na letovanju, zakoračivši prvim korakom na ostrvo i videvši prizor koji se otvorio pred mojim očima, rekla sam sebi – ja moram ovde da dođem sledeće godine!
Ako na svetu postoji raj, onda je to ovde, na ostrvu Sveti Nikola!
Izgleda mi kao parče zemlje u moru, nekim buntom otrgnuto od kopna. Maleno ostrvo, netaknute prirode, samo par minuta brodićem udaljeno od Poreča. Moguće ga je prepešačiti za samo 15-tak minuta. Sa njega se pruža pogled na najlepši deo Poreča. Ko nije uspeo da spozna lepotu Poreča iznutra, sa ostrva Sv. Nikola pruža se prava prilika. Pravo je čudo da ovo ostrvo još uvek nije pretvoreno u skupoceni spa resort, jer poseduje sve preduslove za tako nešto.
Sa jedne strane ostrva pruža se božanstveni pogled na skockane fasade grada Poreča. Svaki zalogaj lubenice, na terasi jedinog hotela, smeštenog u gustoj, stoletnoj borovoj šumi, više prijaju uz ovakav prizor.
Sveti Nikola: ostrvo gde vreme postaje iluzija
Nasuprot sređenim plažama na tom delu ostrva, nalaze se uglačane stene na kojima se može malo intimnije izležavati na Suncu i uživati u njegovom zalasku. Ovo je jedno od onih mesta gde užarena crvena lopta tone u beskrajno more u smiraj dana.
Može li neko da zamisli bolje mesto na ovom svetu za osvešćivanje tela i svih suptilnih nivoa našeg bića, od energetskog i mentalno-osećajnog do psihičkog, dovodeći ih u skladan odnos?
O tome kako to izgleda, čitajte u sledećem nastavku…
Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations