Categories Tema nedelje

Tema nedelje: Ne treba čoveku “lajfkouč” da bi ga učio dobroti

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina "Lepota i zdravlje"
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina “Lepota i zdravlje”

Juče sam pričala s prijateljicama koje već danima nastoje da jednoj svojoj saradnici priredi iznenađenje, iako to iziskuje mnogo potrošenog vremena, bezbroj kontakata i uveravanja da je reč o nečem zanimljivom. Uzgred, detalje ne prećutkujem zato što je reč o nečem što iziskuje diskreciju, već samo zbog toga što smatram da nemam pravo da u svom blogu otkrivam tuđe misli, osećanja, planove… Uglavnom, te moje prijateljice su “do ušiju u organizaciji”, a kako stvari stoje tako će biti i sledeće dve-tri nedelje.

Možda taj gest i ne bi bio do te mere dirljiv, da i inače nemaju veoma mnogo posla, a i porodica traži svoje. Ma, traže i kućni ljubimci, a kamoli deca 🙂 Podjednako je bitno i to što osoba, koju žele da obraduju, nije njihova najbolja drugarica, niti su joj “dužne uslugu”. Jednostavno, reč je o nekome s kime lepo sarađuju i za koga se, bez oklevanja, može reći da je takođe jako fin.

I, šta hoću da kažem, pitaće se neko?

Sve ovo pišem, jer je divno što, uprkos svemu, još uvek postoje ljudi koji su spremni da svoje misli i vreme poklone nekome, ne očekujući ništa zauzvrat. Ne znam za vaša iskustva, ali ja se ne srećem baš često s takvim primerima. Ne tvrdim da ih nema, ali… bilo bi lepo da ih je neuporedivo više. Ne treba čoveku “lajfkouč” da bi ga učio dobroti ili mu objasnio da će se i sam bolje osećati, ako nekoga usreći. U krajnjoj liniji, tome ni roditelji ne mogu da nas nauče. Mogu da nam sopstvenim primerom pokažu kako se treba ponašati, dok smo mali mogu da nam objašnjavaju šta je lepo, a šta ne, ali dobrota je nešto s čime se rađamo, što vremenom gajimo, ali se ne uči.

Zabluda je i da dobrota dolazi do izražaja samo u okolnostima kad od našeg poteza zavisi nečija sudbina. Tada je ona najdelotvornija, to je tačno, ali slatka je i kad je “obična”. Sećate li se koliko je, pre dve-tri nedelje, po društvenim mrežama kružio snimak papirića na kojem je pisalo “Kontrolor juče krenuo da vam kuca kaznu, pa sam vam uplatio SMS-om 2 sata parkinga. Kad se nađete u mojoj situaciji pomozite i vi nekome da mu ne kucaju kaznu” 🙂

Dobrota ne mora da ima adresu ni primaoca, ni pošiljaoca. Nekad je sama sebi dovoljna 🙂

■■■

Dobitnice nagrada iz bloga Nikad neću biti žena svojih godina su čitateljke Anaa, Ksenija i Sonja. Čestitamo!

4 komentara

  1. “Prijavljujem” da sam upravo zavrsila citanje Musoovog Central parka. Postajem njegov ozbiljan fan.
    Jedva cekam da mi stigne Devojka iz Bruklina. Srdacno,Sonja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA