Categories Tema nedelje

Tema nedelje: Nikad neću biti žena svojih godina + poklon!

Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina "Lepota i zdravlje"
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina “Lepota i zdravlje”

Pre nekoliko dana, u hipermarketu, čekajući u redu pred kasom, našla sam se ispred dva mladića koji su pričali o planovima za letovanje. Budući da je red bio podugačak, jer “što bi radilo više kasa, kad su ljudi na odmorima”, čula sam dobar deo razgovora. Jedan od njih rekao je da namerava da početkom avgusta ode na kampovanje, na more. Pitao se da li će mu se dopasti, jer nikad nije noć proveo pod šatorom, ali je tu svoju odluku objasnio rečenicom – kada ću tako nešto uraditi, ako ne sada.

Zaintrigirana, diskretno sam se okrenula i shvatila da ima između 25 i 30 godina. Došlo mi je da mu kažem – veruj, to “kada ako ne sada” može da bude i za deset, dvadeset godina. Zapravo, sve dok je čovek zdrav može da ispuni mnoge svoje želje. Druga je stvar što “autocenzura”, okolina, tradicija i šta sve ne dovedu dotle da pomislimo – ma, nije to za mene, gde ću u ovim godinama, to je za mlade… Posle, gledajući prenose teniskih turnira iz Vimbldona ili Australije, pričamo “kako kod njih bakice ‘ladno sede u publici”. A, što ne bi sedele? Naravno, neće neko ko celog veka nije pratio sport u sedamdesetoj početi da ide na tenis, kao što meni neće pasti na pamet da kampujem, jer se užasavam kad vidim najobičniju bubu.

To me je podsetilo na fotografiju, koju je nedavno na Instagramu postavila jedna moja poznanica. Na njoj je bila njena baka, u crvenoj suknji i crvenim cipelama, a komentar je bio “kad se moja baba spremi za grad”. Nekoliko dana kasnije nova fotografija – na njoj je ta ista baka slavila sedamdeset peti rođendan. Igrom slučaja, ona je, pre ne baš malog broja godina, bila moja komšinica. I tada je volela crvenu boju i – nosila je. I tada je bila od onih koje ne zanima šta će dokone komšinice reći o njenim cipelama, frizuri, načinu života. Zašto bi sada bila drugačija?

Foto: Instagram / @brankica.treskavica; Bilo bi divno kada bi i za karaktere ljudi postojali filteri :)
Foto: Instagram / @brankica.treskavica; Bilo bi divno kada bi i za karaktere ljudi postojali filteri 🙂

Juče sam u Gloriji naišla na tekst o Ajris Apfel, dizajnerki enerijera, koja je u svojoj devedeset četvrtoj godini dobila nagradu Fashion Maverick, za stil koji ne podleže nikakvom modnom diktatu i tako izmiče svim uobičajenim kategorijama, pa se jedino može opisati kao nestašan i vragolast. U devedeset četvrtoj! Da se razumemo, ne kažem da u ne znam kojoj godini treba postati modni fan Ajris Apfel, jer je dovoljno pogledati jednu njenu fotografiju, pa da vam postane jasno da je taj stil zaista vrlo – nestašan. Ne, već kažem da nema razloga da se u određenom trenutku odreknemo svog stila zato što se naše vršnjakinje oblače drugačije, zato što u nekom magazinu piše da žene +40 ili +50 treba da nose ovakve pantalone ili jakne, zato što će neko reći “nije to za njene godine”… U jednom od onih postova koji se vrte po društenim mrežama, pisalo je – nikada neću biti žena svojih godina. Odavno nisam čula nešto tog tipa, što mi se više dopalo 🙂

Znam, neko će sada reći “lako je Ajris Apfel kad živi u Americi”, ali ću ja reći – baka moje poznanice živi na Novom Beogradu. Da ne bih zvučala kao lajfkouč koji mudruje sa pristojne distance, priznaću da sam se nedavno pitala da li će se ikada desiti da vidim tašnu ili cipele sa printom koji mi se dopada, i da ih ne kupim samo zato što “nisu za moje godine”? Bili su to samo trenuci, posle kojih sam vrlo brzo rekla – moguće je da će se to desiti, ali tek u “sledećem životu” 🙂

Ako govorimo o kupovini, znam šta tri naše čitateljke ove nedelje neće kupiti, već dobiti. To je knjiga “Devojka iz Bruklina” Gijoma Musoa. Dovoljno je da nam napišete o kome ili čemu biste voleli da čitete, a oni koji daju najzanimljiviji, ali realan predlog – dobiće knjigu. Dovoljno je pogledati samo nekoliko rečenica iz knjige, pa da bude jasno da je Gijom Muso napisao roman od kojeg se nećete odvojiti dok ga ne pročitate.

Gijom-Muso---Devojka-iz-Bruklina_korica-PRESS

Devojka iz Bruklina, Gijom Muso
Jasno se sećam tog poslednjeg trenutka sreće. Bili smo zagledani u more, dok se horizont presijavao, a Ana mi je postavila pitanje: “Da li ćeš me voleti i ako saznaš da sam učinila nešto strašno?” Kako biste vi odgovorili? Ana je bila ljubav mog života. Trebalo je da se venčamo za tri nedelje. Naravno da ću je voleti, šta god da je uradila. Barem sam tako mislio, ali ona je grozničavo preturala po torbi pre nego što je iz nje izvukla tablet i pokazala mi fotografiju na ekranu. “To sam ja učinila.” Gledao sam u njenu tajnu, šokiran, svestan da naši životi više nikada neće biti isti. Ošamućen, ustao sam i otišao bez reči. Kada sam se vratio, bilo je prekasno: Ana je nestala. I od tada ne prestajem da je tražim.

■■■

Dobitnice nagrada iz bloga Medijski slučaj Marije Kilibarde su čitateljke Branka, Jeca, Dejana, Ana i Ljiljana. Čestitamo!

7 komentara

  1. Iskreno citam sve sto mi dodje pod ruke,novije naslove dobijam od cerke i njenih drugarica,klasike od svekra,ponekad se vratim omiljenim knjigama iz sopstvene biblioteke i sve mi prija.Nikad nisam knjigu ostavila neprocitanu-ako mi nije prijao sadrzaj onda sam jos nekoliko dana po zavrsenom citanju razmisljala zasto mi nije leglo.Ono sto mi stvarno ne prija su motivacione knjige-opasno mi ide na zivce manipulisanje ljudima.I udarna tacka cele te price-ako ne kazes da je u pravu onda si negativan i ovakav i onakav …Ne znam nikoga ko je sav negativan ili sav pozitivan…
    Kod ovog autora se desilo nesto neobicno-mojoj cerki se nije dopao a meni jeste…Devojka od papira mi je drzala paznju od prve do poslednje stranice,drago mi je sto sam je procitala jer svet maste je moj svet i kao kod njega i kod mene je sve moguce.

  2. Volela bih da procitam Pekicevo Vreme cudesa. On je,za mene,srpski Dostojevski. Nije mozda tematika za letnje avanture,ali misljenja sam da sigurno necu zazaliti. Pekic opisuje tako realno,ogoljeno,stvarno. Nema pametnije potrosenog vremena, od vremena provedenog sa kvalitetnom knjigom.

  3. Oduvek sam bila zanesena knjigama i umetnoscu. Cak neretko kazem-knjige su moja dijagnoza:) . Ljubav mi je uvek inspirativna za citanje. Ljubav-stvarna,kompleksna,fatalna,nadahnjujuca. Uvek sam se pitala u kojim uslovima su nastala neka kapitalna dela, likovna,knjizevna,filmska. Citala sam mnogo,ali i dalje bih volela da citam sto vise o ljubavi Hemingveja i Hedli,Pikasa i Dore Mar, Dalija i Gale, Rodena i Kamij…O Ingrid Bergman i njenom fotografu,o misterioznoj zeni koja je zadala ljubavne jade omiljenom mi Tuluz-Lotreku….o Frojdu i njegovim muzama…sa kojima se vesto poigravao…o Lu Salome i udvaracima koji su patili za njom,neki od njih vrsni umetnici i intelektualci svoga vremena.O Fridi Kalo i Dijegu…Tema o ljubavi i prica je napretek! A podjednako je intrigantno kako su usled ljubavne srece ili pak jada,nastala vanvremenska svedocanstva o necijoj lepoti, sreci,zajednistvu,patnji….Zivela ljubav!

  4. Jedna Ana bi volela da procita o tome sta je neka druga u nekom drugacijem svetu uradila,a sto ova ovde ne bi nikad…ili nikad ne reci nikad…

  5. Volela bih da čitam o ,,fenomenu” zvanom Pokemon.Ja stvarno ne razumem ni te klince niti one malo ili više starije od njih kako mogu da igraju tu igricu tj.igricu su pretvorili u stvarnost i trče po gradu kao omađijani.Ne razumem u čemu je čar te igrice.Da li me to odbija sto nisam neki zaljubljenik u igrice ili se ne uklapam u nove tehnologije?Da idem po gradu kao po nekoj komandi,tamo-vamo,kao muva bez glave.I šta je nagrada?Pokupiti Pokemone koji realno ne postoje i kao da su osvojili ceo svet.Bolje je da osvajaju svet znanjem ili nekim sportom a ne kao muve bez glave da idu po gradu!Gledajući u telefon i ne paziti ni na saobraćaj ni na propise u saobraćaju!Zar nije bolje uživati u prijatnom drušvu i ispijati kaficu,prošetati,uživati u sunčanom danu i priči nego odigrati tamo neku igricu!Ići po gradu a ne uživati u svetu oko sebe,lepoti prirode,ljudima,osmesima,fotografisanju…O tome bih volela da čitam,šta je to toliko moćno u toj igrici što je zaludelo mnoge?I šta motiviše Pokemonce da jurišaju po gradu?Pokemon je u banci!Juriš!

    I da, volela bih da pročitam sve knjige od gospodina G.Musoa.Možda nebo zna me je ostavila bez teksta!Na spisku su mi i ostale knjige.G.Muso je stvarno čarobnjak što se pisanja tiče ali i izgleda moram priznati.Francuska lepota i šarm takođe!Eh,taj Muso.Šta li će tek sledeće napisati?Za njega je pisanje toliko jednostavno i lako kao za nekog disanje.Zaista je lepo obogatiti svoj život i dan ulepšati knjigama G.Musoa.Jedinstven.Zaista.E da su mi lektire u srednjoj školi bile toliko zanimljive…ne bih morala onoliko da se patim sa njima…Ja bih recimo uvela pod obavezno čitanje G.Musoa u srednjim školama.Možda bi neko talentovano dete za pisanje skupilo više hrabrosti i napisalo neku divnu knjigu koju bi mi kasnije sa uživanjem čitali!

  6. Danas me je odusevila i potakla na razmisljanje prica o mladom Valjevcu,koji radi kao kuvar na Sejselima. Moj skolski drug radi u hotelu na Kajmanskim ostrvima. Poznanica predaje engleski u Kataru. Svi oni imaju interesantne zivotne price i razloge zbog kojih su se opredelili da pod nekim egzoticnim suncem potraze svoje parce srece. O takvim ljudima bih volela da citam. Mladim,hrabrim,koji udaljeni od svojih domova na najrazlicitijim destinacijama,zive svoje snove. Nazalost,kvalitete nekih od njih drzava nije prepoznala. Oni su primer volje i zelje za napretkom i putokaz za sve one(za sve nas) koji jos uvek nisu spremni da nesto promene, tavore u mestu, dvoume se. Boje. A treba ziveti.
    A u toku ovih vrucina, lepo bi me rashladio dobar knjizevni triler, pun neocekivanih obrta, tajnovitih likova, skrivenih simbola,poruka..neizvestan do kraja….Hm,Den Braun ili Seldon…?

  7. Volim da čitam knjige pisaca koji svoje znanje, priče i iskustvo pretoče u tekst, tako da pokrenu čoveka, nasmeju i nateraju ga da se zamisli duboko, naročito ako poenta neke priče nije najjasnija na prvo čitanje.Pošto je ovo jedno „široko polje“, mislim da bi se najkraće moglo nazvati – filozofijom života.Teme koje pomognu čoveku da preseče i donese neku odluku ili stav nadahnut iskustvom likova iz knjige a nekad promeni i čitav život. Knjige koje nas ohrabre i daju snagu da se izborimo za svoja prava i ne ustuknemo pred izazovima koji su neminovni.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Takođe zanimljivo!