Tema nedelje: Šta čini jedan par?
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“
Pre petnaestak dana, kad su aprilski dani ličili na avgustovske, svratila sam u supermarket. Budući da nastojim da sebe (koliko-toliko) vaspitam da vreme dok čekam u redu pred kasom ne trošim isključivo na „zevanje“ u mobilni, posmatrala sam ljude ispred mene. Pogled mi se stalno vraćao na mladića koji je izgledao kao reklama za neki tattoo salon. Pomislila sam „kakve devojke privlače ovakvi mladići“?
Kad ovo neko pročita, mogao bi da pomisli da je ovo moje pitanje posledica činjenice da u vreme kad sam imala dvadest i neku, tetoviranje nije bilo ni približno ovoliko odomaćeno. Međutim, nije zbog toga, a nisam ni protivnik tetovaža. I sada se sećam intervjua, koji sam pre više od petnaest godina radila sa vlasnicom jednog od prvih tattoo salona u Beogradu, koji i danas uspešno radi. Pamtim i fotografiju tetovaže urađene na članku jedne beogradske advokatice, koju mi je ona tada pokazala. Da je, što bi rekla jedna moja drugarica, „ta sličica mogla samo da se stvori na mojoj nozi, a da nema onog bockanja“ – ne bih oklevala ni trenutka. Sigurna sam i da se ne bih pokajala, jer kad se horoskopskom biku nešto jednom svidi, onda treba da se desi pravo čudo da bi on promenio mišljenje. Dakle, ne pišem zato što sam borac za kožu bez „šara“, već zbog toga što mi se uvek činilo kako treba stati na vreme. Doduše, pitanje je – gde je ta granica, jer ono što je za nekoga „mnogo“ za drugog je „taman koliko treba“.
Kad vozeći se tramvajem, napravljenim pre nekoliko decenija, ugledaš instagram junaka „rođenog“ pre nekoliko meseci… 🙂 Dodir prošlosti i sadašnjosti na naš način; Foto: Instagram / @brankica.treskavica
Usred tog mog razmišljanja, stigao je odgovor na pitanje „kakvim devojkama se dopadaju ovakvi mladići“. Pridružila mu se mlada žena, a po načinu komunikacije i ležernosti kojom je stvari koje je donela stavila u njegova kolica, bilo je jasno da mu je devojka ili supruga. Doduše, bilo bi jasno i bez svega toga, jer je ona delovala kao da je sišla sa istog biloborda za tattoo salon. Isti stil tetoviranja, ista priča… Njih dvoje su delovali toliko skladno, da je svako dalje razmišljanje delovalo besmisleno. To je bio jedan od onih parova čiji kompletan govor tela govori da su – par.
U suštini, kad je reč o vezama/brakovima, to i jeste suština priče. Nebitno je da li smo mi divni, da li izgledamo i živimo po pisanim ili nepisanim pravilima, da li nam se dive kolege i komšije, da li nas smatraju uspešnim… Nebitno je i da li se naš mladić/muž uklapa u ovaj opis. Bitno je samo to da smo nas dvoje – par. Ako toga nema… nema ni razloga da budemo zajedno. Bolje je sačekati onoga ko, isto koliko i mi, voli/ne voli tetovaže 🙂