Categories Blog

Norin dnevnik: Dan krznenih papuča

Kada čovek doživi poraz je ujedno i trenutak kada se pokaže kako gleda na prilike u životu. Kojem klanu pripada. Da li je onaj koji svaku nadu zgužva i baci u smeće ko jučerašnje novine? (Iz straha, naravno.) Ili onaj koji poleti svim srcem pre nego padne. Ja pripadam, al’ da se ne istrčavam… pre nedelju dana sam, naime, imala jedan razgovor za posao.

I kliknuli smo. Ma šta kliknuli, letela sam, posle. – To je ono šta je čoveku potrebno da bude srećan! – uzbuđeno sam saopštila drugarici – Šansa da se pokaže, da ga drugi primete! Taj ludi adrenalinski osećaj da život može da vam se promeni u sekundi!

Piše: Nora Šaponja Žunjić

Danima posle toga, čudno zatišje. Petog dana, pošto je telefon odbijao da zvoni, čekanje se polako pretvorilo u poraz, a ja sam se našla pred nečim poznatim – ukusom gorčine. Ili, kao da sam se jureći spustila niz veliki tobogan i sad sedim u rupi. Na ivici očajanja, proveravala sam kod drugih ljudi (tako uvek radim) da li bi trebalo da se tako osećam? Da ne preterujem?

Odmahivanje, odlučno – Ma, opusti se, biće toga još! Odmahivanje i grohotan smeh – Ja kad izađem sa intervjua, momentalno zaboravim na sve šta su me pitali. Onda, kad me zovu ja se pitam koji su sad ovo?

Hm. Nisam ubeđena da mogu isto. Kako da postignem da sva ta energija koja se nakupila dok sam se pripremala, dok sam „postajala“ to šta su tražili i koja je sad veličine osrednjeg akumulacionog jezera, kako da postignem da ona tek tako nestane? Po mom mišljenju to zahteva umeća koja ima Dejvid Koperfild, Hari Poter i njima slični.

Al, da se vratim na rečenicu koja je, čini mi se, uzrok moje nevolje. „Biće toga još“. Prilika će biti još. Stvar je u tome da neće baš toliko. I zato ih tako teško puštam od sebe. Jer su one onaj drugi, uzbudljiviji, nivo naše vibracije. Onaj svakodnevni već dobro poznamo…

Odete na primer jedno prepodne u grad i na četiri devojke ugledate one macaste krznene papuče. I sad, možete reći „to je moda“, ali činjenica je da ih do sad niste opazile ni na kome, a po svoj prilici niti nećete više, jer (videćete), samo je taj dan – dan krznenih papuča. Ne bih stavljala ruku u vatru, ali, recimo da sam već ranije primećivala slične slučajeve.

Ili, a ovo ste možda i sami opazili, kad naučite neku novu reč, na primer „kinoa“, sledeća dva dana ta se reč pojavljuje na svakom koraku. Kinoa ovo, kinoa ono…

Fascinirajuće, da. Ali, i potpuno nevažno, ako me razumete.

I između prilika u životu, uvek imate takve, „sušne“ periode. Nadam se samo da  se ovaj moj, koji je upravo započeo, neće pretvoriti u saharsko leto.

Pročitajte i…Norin dnevnik: Pravila lepote jedne „kocke“

 

 

 

 

 

 

 

1 komentar

  1. Retko kada ostavljam komentare, al ovo je toliko veliki sinhronicitet (skoro kao taj dan krznenih papuca i kinoe :D) da sam prosto ”trigerovana” da ti odgovorim: POTPUNO ISTO se osecam. Dugo sam se pripremala za audiciju za jedan ovde jako poznat hor. Otpevala tako da sam i ja i ljudi oko mene (i dragi i potpuno nepoznati meni) komentarisali da sam ”sigurno prosla, pokidala” i sl. I onda – tajac. Polet i energija o kojima pises i kod mene su zavrsile kao i kod tebe – u rupi. I eto, dan sesti, sedmi od kad je postalo jasno da se meni nece javiti. Jos jedno razocaranje (od njih) u nizu. Elem, da ne duzim, htedoh samo da ti posaljem virtuelni zagrljaj, poljubac i pozitivnu misao da nam ovo nece biti ”saharsko leto” do sledece nove prilike.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA