Categories Blog

Norin dnevnik: Leva obala Sene

Napokon sam shvatila zašto volim akcijske junake. Ne zato što su odvažniji od nas, opasniji i sl. već zato što se bolje fokusiraju. To je onaj trenutak kad je cilj kristalno jasan, a kod njih on traje i traje…. Smrtnici poput mene primenjuju trikove kako bi im se ukazao fokus makar i na jedan sekund… kao što su novogodišnje rezolucije ili kad se toliko prejedeš profiterola da se zakuneš da ih nećeš pogledati do proleća… ali, da biste doživeli pravo „otkrovenje“ potrebno je uraditi nešto više. Kao, na primer – otići u pustinju. Svaki čovek ima svoju definiciju šta je za njega „pustinja“, a u mom slučaju dovoljno je provesti vreme sa roditeljima.

Autor: Nora Šaponja Žunjić

Jednostavno, ima nešto u trenutku kad se iscrpe pitanja o vremenu (i o tome kakav je bio put) kada njihovu radost što se napokon vidite zameni prirodno zanimanje o tome kako njihovo dete živi. Tada sve maske padaju i jasno se vidi da li si u proteklom periodu nešto zaista postigla ili si bila, kako moja drugarica kaže, na „levoj obali Sene“. Leva obala Sene je ona situacija u kojoj grad kojeg ste došli da osvojite osvaja vas. I nema tu ništa loše, štaviše tu spada svo ono šarmantno znanje o najboljoj popodnevnoj kafi u gradu, najboljem kroasanu, najboljem restoranu, krojačici ili frizeru, a koje jasno govori da posedujete „mrežu“ i da gradu pripadate – baš kao što su Parizu jednom pripadali Anais Nin, Ficdžerald ili Hemingvej.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA