Norin dnevnik: Sav taj džez

Kod kuće sam. Juče na poslu sam pregorela pa sam uzela dan bolovanja. I sada sam fascinirana tokom vlasitih misli. Sve što trenutno želim da radim je da idem da kupim Essie lak za nokte, a nije da inače nisam ambiciozna… učim i nemački i sl. Šefici nisam ponudila pravi razlog, rekla sam da je možda grip i da bolje da ga sasečem u korenu. Drugim rečima, bolujem – inkognito. Šta inače čovek da radi kada primeti da usred dana želi ući u bar i ne izlaziti do mraka? Kada od jutra priželjkuje atmosferu večne večeri?

Autor: Nora Šaponja Žunjić

Tamo preko su izmislili i džez koji svira svima koji su na rubu – bez pitanja. Mi to rešavamo kućnim redom obešenim u ulazu. Nema buke između 15 – 17, nema poseta pre 18… Ili moj rođak Danilo koji kaže – Ne zovite me na ručak, ručak je „intimna“ stvar.
Čačkam po kompjuteru. Dan pre sam videla jedan fini lak za nokte koji bi mogao biti melem za moje stanje. Izlazim u gumenim čizmama i s kišobranom. Ljudi su zbog kiše nestali sa ulica… Zabili se u kancelarije sa upaljenim svetlima i piju kafe uz rad… Zbog „samoće“ dete u meni se oseća malo isčašeno.
Na pola puta stiže whatsapp.

Tip koji živi u inostranstvu i kojega viđam dva puta godišnje… Upravo je na poslovnoj konferenciji pojeo tortu sa pekmezom i doživeo napad depresije. Nije znao da takvo što uopšte postoji – piše u poruci.

Na stranu moje totalno iznenađenje, sviđa mi se kad su ljudi komotni i kad umeju da misle na sebe. Kad pokažu da može i bez panike.
– A ručak? – brzo ukucam.
– Izvrstan – odmah stiže odgovor. I smajli.

Prepiska tu prestaje. Koji korak dalje, pod istim velom kiše, kao da se nije ni dogodila, osim što nije tako… Sinkopa dana. Ono što je najlepše je kad se ne pitate odakle i zašto. Kad lepo uzmete u obzir – ovo je tehnološko doba i svi mogu do vas… I kad svojevoljno proglasite – to mora da je taj džez…

Pročitajte i…Norin dnevnik: Bilo je lepo, ali mjau…