Norin dnevnik: Upomoć, šefica mi je pojela torbu
Upomoć! Šefica želi da mi za rođendan kupi Amsterdam! Ne grad nego torbu, a sve je počelo od toga što sam joj na kafi neoprezno spomenula da je moj novi predmet žudnje ta jedna torbica od Lovely Bags, što njenom orlovskom oku već istog trenutka mora da je delovalo ko zec u snegu… i sad naslućujem… fantaziji je došao kraj… (traje već neko vreme). Ne da ja ne želim tu stvarčicu, nemojte pogrešno shvatiti, ali kao svaki potrčko tj, lični asistent bolujem od predoziranosti svojom šeficom.
Autor: Nora Šaponja Žunjić
Ona je krupna žena čije je lice u ranoj mladosti, dok je još bila romantična, bilo uokvireno kovrdžama (fotografija u kancelariji), a sada je tu bakarno crveni bob. Ujutru jede zobene pahuljice iz velike činije i velikim kašikama i njen glas prevladava na sastancima, ručkovima i večerama. Parfem je u njenom slučaju samo sluga (parfemi za ozbiljnu poslovnu ženu nisu ni do kolena kada ispred sebe imate pravu i ozbiljnu poslovnu ženu). Vikendom mi piše na WhatsAppu, i odvaja vreme od porodice čija je prisutnost u našoj kancelariji, otkako ja tu radim, ovekovečena fotografijama sa skijanja.
Nameću se pitanja. Prvo, da li je u redu da se osoba koja upravlja mojom javom pojavljuje u onom delu života gde po logici niko, ili gotovo niko, ne bi smeo da me pronađe – u mojim snovima? Neka se ne naljute šefice, ovo je pitanje higijene… I drugo, kako je moguće da ja sa cele tri i po banke stalno zaboravljam da moji snovi nisu oklagija pa da njima tučem gde stignem… već su FRAGILE?
Jer, smešno je da vam nedostaje tako važno znanje s obzirom da u svoj svet snova ozbiljno ulažete. Gde dodajete, izvagavši pre toga deset puta, kockicu po kockicu… Gde vreme teče sporo, ponekad i stoji jer jedino važno su odgovori – za slučaj da se pojave pitanja, i pare. Koja vam je omiljena letnja majica? Hmm, zavisi da li je rano leto? Ili kasno? Kada na plažu? Isključivo leti – pokušati izbeći nedoslednosti.
Ova torba, na primer, ona je bila na listi čekanja… Nešto me se u njenom zelenom veluru sa karnerom i nitnama dojmilo. Možda to što je nazvana po gradu? U svakom slučaju, nakon što sam je videla, Amsterdam je za mene baš tako nekako izgledao, a to jeste obeležje komada na kojima piše vaše ime. Uspeju da vam dočaraju nešto iako to pre niste videli. No, sada se neizbežno pitam koliko dugo će taj Amsterdam „poživeti“ nakon što ga u ponedeljak dobijem upakovanog? Jer, snovi imaju svoj rok trajanja, to je sigurno. (Zbog toga žene stoje pred prepunim garderoberom i kukaju da nemaju ništa da obuku…)
Ponekad snovi i dogore… to je kad predugo čekate, jer postoji jedan trenutak u čekanju posle kojeg bude svejedno… I prijateljica vas onda pita – Vau, to je ona ekstra torba, ništa ne govoriš??
Ali, to ovde nije slučaj. Nisam čekala predugo i postojala je lepa šansa da se Amsterdam i ja družimo barem nekoliko narednih sezona. Da nije bilo mog jezika. Ovako, snovi su osetljivi na oštećenja u transportu. Naravno, to kažem samo figurativno. Pod tim mislim da će je verovatno Vanja (šefičin muž, zaposlen kod nas) dovesti u svom Mercedesu koji miriše na eau Sauvage pa će i ona malo mirisati na eau Sauvage pa će cela priča dobiti novu ljudskiju dimenziju na sam dan – jer poklon je, pobogu, stigao od ljudi koji me cene i koje ja cenim, a rođendan je vreme kada i sam slavljenik ljubavnom energijom promatra svet oko sebe.
I više nema nazad. Kada skočite na taj, viši, nivo, kriterijumi za snove se poništavaju. Negde u vašoj podsvesti bude ubeleženo da je nešto „otpisano“, ali se uskoro više i ne možete setiti šta – krećete dalje. Potrajaće dok se opet ne zaljubite (lepe stvari ne padaju s neba), a u međuvremenu, unesite u zapisnik: kao biste nešto uspešno doveli od izloga do ormara nije dovoljno napraviti da samo osvane na vašoj polici. Može izgledati 100% identično, ali možda više neće imati dušu.
Pročitajte i…Norin dnevnik: Sve nas spašava grubi rokenrol