Categories Rutina nije za mene, nije ni za vas

Život dobija boju koju poželiš, samo treba da želiš

Irena Jovanović, TV lice

Ove šapice su kao rođene za mene. Razmišljam i boga mi, izgovaram dok okušam slatkiš tropskog izgleda koji sam donela iz prodavnice zdrave hrane. To je mesto sa najviše skrivenih grehova. To mi je ona usputna stanica između želja i mogućnost koje se međusobno gaze kao mladenci na venčanju. Ne zna se ko je pobedio.
Tu u mom kraju sve izgleda vrlo smisleno. Život dobija boju koju poželiš, samo treba da želiš.

Da ti stane u jedan dan, mogao bi ceo život. Ali, ispuniti dan je najteže. Tako radimo mnogo značajniji posao. Ispunjavamo život. Danas mi je sinulo kako si ti moja porodica. Mislim da sam tvoja ja. Porodica čuva male ljudske priče koje niko ne bi razumeo izvan tog porodičnog konteksta. Čuva ih i neumorno smišlja. Gotovo svakodnevno. Ti si moja porodica. Dok ja tako lako gazim i prelazim puteve svojih dnevnih, izvinjavam se na izrazu, frustracija, ti me prenosiš preko trivijalnosti i bolećivih stanja, ne daš im me i guraš svaki dan sa mnom, neumorno. Od jutra do uveče.

Razmišljam šta bih sve mogla da ti dam. Na spisku su pesme i proza, sređene rečenice, te suvišne zamenice, naši simboli i tvoji statusi. Sve ti govorim i sve mi izgovaraš. Htela sam i nekoliko prženica da ti napravim, omiljeni kolač, jagode, mnogo smeha, par ideja koje se mogu sprovesti i viziju budućnosti koja se lako doseže. Sad na tome radim svaki dan.

Smišljam šta sve mogu da ti dam.

Imamo se i kad nas geografija pobija. U svaku mi misao stane tvoj način prekoravanja. Svaka se njime meri i prekraja. Sad kad hodam, put je kraći, bistriji je vazduh, brže se krećem, ne žurim. Logičan niz kontradiktornosti sačinjava naše dane. Malo bih se zaustavila i pogledala u nebo tražeći bogoliki lik da mi namigne, tako jako, da se svet osmehne, da ga podseti da se ljudima, uprkos svim poricanjima i raznim iskustvima koja se usmeno prenose, ipak dešava ono što najviše žele. Ne bih da zvučim kao noć reklamoždera i da po hiljaditi put, baš od mene, čujete, pazi šta želiš, možda ti se i ostvari. Ali, stvari, manje- više, stoje baš tako. Jedino vas ćutnja neće izdati, a od želja se možete svačemu nadati.

Moja stara, time, večita poznanica sa metle, jedna veštica parekselans, tvrdi da su svi ljudi odjednako srećni, samo se nekom nagomila sva sreća odjednom, a drugome je razvučena, tako da je jedva primeti u moru običnih dana, ne zna ni da se obraduje. Oni sa previše kontrasta, najviše i nauče. Tako, ako te život nije opredelio za ’najgore’, uslovno rečeno, ti se koprcni, pa izazovi. Ili, ako si kadar, razumi i prepusti se. Ali, ne uljuljkuj se. Opasno je. Opasnije nego dati se strahu u zagrljaj, mekan i davljenički.


Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Takođe zanimljivo!