U jednoj udolini sela Zagarač, petnaestak kilometra udaljenog od Podgorice, Goran Velimirović, vlasnik poznate advokatske firme „Velimirović&kompani” sagradio je velelepni dom.
Rođen i odrastao u centru Podgorice, odlučio je da se vrati na porodično imanje kada je shvatio da u kraju u kojem je živeo neće moći da sagradi kuću kakvu je želeo.

“Nijedna druga lokacija nije dolazila u obzir, pa je jedina opcija bila ova”, kaže četrdesetosmogodišnjak, koji je i jedan od osnivača „Rotari” kluba.

U svom velelepnom zdanju, za sada, živi sam. Od svoje prve supruge, sa kojom ima troje dece, dvadesetdvogodišnjeg Dušana, studenta Fakulteta političkih nauka, osamnaestogodišnju Sonju, maturantkinju, koja odlično svira klavir, i četrnaestogodišnju Jasnu, njegovu mezimicu, razveo se pre desetak godina.
“Ponosan sam na svoju decu. Dobri su đaci i studenti. Svakodnevno dolaze ovde jer se i njima ovo mesto jako dopada.”

Sa Vesnom Bogdanović, pravnicom, upoznao se pre nekoliko godina na jednom stručnom seminaru koji se održavao na Kopaoniku. Privrženost koju su osetili jedno prema drugom od prvog trenutka, traje i danas. Iako Vesna živi i radi u Kotoru, udaljenost im nije problem. O venčanju još ne razmišljaju.
“Goran je pun pozitivne energije i životne radosti. Iz prvog braka imam sina, tako da nas dvoje zajedno imamo četvoro dece. Kad se svi okupimo, kuća se ispuni smehom. Oboje iza sebe imamo po jedan propao brak, pa nam formalnosti nisu važne. Najvažnije je ono što dvoje ljudi osećaju jedno prema drugom. Nama je ovako lepo i ne nameravamo da u bližoj budućnosti bilo šta menjamo”, kaže Vesna.

Radovi na imanju, koje se prostire na pet hiljada kvadrata, trajali su tri godine. Arhitekta Nenad Drašković osmislio je spoljašnjost, a Zoran Jokić je bio zadužen za enterijer.
“Prvobitno su se ovde nalazile dve kuće. Ova stara sto godina bila je potpuno ruinirana. Krov je bio urušen, između dva sprata nije bilo poda, a zidovi su bili napukli. Kada sam počeo sa rekonstrukcijom, prvo sam obnovio nju, a onda i kuću u kojoj su stanovali moji roditelji. Kasnije sam dozidao još jednu, napravio tenisko igralište, bazen i sve ostalo. Veliki sam hedonista, lepota me inspiriše, pa stalno smišljam šta bih mogao novo da napravim kako bih ovaj posed učinio što atraktivnijim” kaže Goran.

“Pri rekonstrukciji isključivo su korišćeni prirodni materijali, pre svega kamen i drvo. Grede koje sam postavio umesto plafona donesene su iz jedne fabrike koja je bila porušena, a i kamen je sa ovog područja. Totalni sam perfekcionista, kad nešto radim, želim da svaka stvar bude napravljena baš onako kako sam zamislio, zato su radovi tako dugo trajali. Sa idejama koje su imali arhitekte u potpunosti sam se složio, ali se u toku gradnje ipak dešavalo da mi se neki detalj ne dopadne, pa smo to menjali na licu mesta. Odmah sam od majstora tražio da poruše ono što su napravili i da zidaju ispočetka.”

U prizemlju kuće nalazi se nekoliko pomoćnih prostorija, mali salon i neobična kuhinja usečena u stenu, opremljena najsavremenijim aparatima za domaćinstvo. Ovaj deo kuće je skrivenim stepenicama povezan sa bazenom i gornjim spratom, pa zbog toga ceo kompleks pomalo liči na lavirint u kome se onaj ko se prvi put tu nađe teško može snaći. Čak i domaćini, kada se nalaze u različitim delovima kuće, neretko koriste telefon u međusobnoj komunikaciji.
“Proputovao sam Evropu i obišao mnoge stare građevine. Neka idejna rešenja koja sam tamo video primenio sam ovde, a neke ideje sam pronalazio u časopisima. Tako sam drveno stepenište koje vodi na galeriju, koja nam sada služi kao garderober, video na jednoj fotografiji koja je prikazivala enterijer nekog dvorca. “

Na gornji sprat i prostoriju sa bazenom pored unutrašnjih stepenica uklesanim u stene može se ući i spolja, preko terase do koje iz lepo uređenog dvorišta vode široke stepenice. Sto dvadeset kvadrata ovog dela kuće dugačkim masivnim stolom vizuelno je podeljeno na dva dela. U jednom delu je salon, a drugi deo služi kao spavaća soba. Kroz dva velika prozora vide se svetla Podgorice, a vatra iz kamina baca senke na pažljivo odabrane komade nameštaja.
“Nameštaj u celoj kući je mešavina različitih stilova i epoha. Neki predmeti, poput škrinje i vitrine, pripadali su mojoj baki, a neke kao što su ogledalo, klavir, srebrna stona lampa kupovao sam u antikvarnicama. Garniture za sedenje kupljene su ovde, a “smania” fotelja, tabure i još neki komadi u Prohausu. “

Velika, rukom iscrtana, mapa ovog područja zauzima posebno mesto na zidu.
“Moj otac je bio školski nadzornik u Zetskoj banovini. Kasno se oženio i umro je mesec dana pre mog rođenja. Ta karta je korišćena kao školska mapa u celoj Kraljevini Jugoslaviji, a novac koji je otac od nje zaradio bio je osnov porodičnog kapitala, koji se kasnije uvećao.” s ponosom ističe Velimirović.

Poseban glamur celoj prostoriji daju starinski nameštaj i stvari od najfinijeg kristala. Nekoliko vešto odabranih slika poznatijih slikara poput Mersada Berbera i uramljene fotografije Goranovih predaka krase kamene zidove.
“Uživam u lepim stvarima i estetika mi je važnija od udobnosti. Za vreme krsne slave Svete Petke ovde zna da se okupi i po sto pedeset ljudi. Volim druženje i pozitivnu energiju koja se stvori kad sam okružen prijateljima. Baš zbog toga sam iznad kuće napravio letnju kuhinju u kojoj bar jednom mesečno pravim roštiljade. “

U drugom delu prostorije, koju po sredini deli dugački sto, smešten je masivan krevet, prekriven belim baldahinima. Tu je i moderno opremljeno kupatilo.
“Mnogi se začude kada im kažem da je ovaj kutak u stvari jedina spavaća soba u celoj kući. Za moju porodicu i bliske prijatelje koji mi dođu u posetu, u drugoj kući sam opremio četiri apartmana. Ovaj prostor pripada isključivo meni. To je u potpunom skladu sa željom da duh prošlosti na najlepši način spojim sa današnjim vremenom”, kaže naš domaćin.
Iako veoma voli golf, još uvek nema terene za ovaj sport. Zato veći deo slobodnog vremena provodi pored predivnog, zastakljenog bazena. Bilijarski sto, šank sa najrazličitijim pićima, đakuzi, sauna i klavir čine ovaj prostor idealnim za odmor i relaksaciju.
Goran Velimirović je pasionirani ljubitelj vina, pa se flaše sa ovim božanskim pićem mogu videti u svakoj prostoriji njegovog doma. Vinski podrum u kome čuva vino koje sam pravi sagradio je pored teniskog igrališta.
“Imam vinograd sa četiri hiljade čokota. Vino pravim sam, po starinskom receptu. Iako imam sopstveno vino, ne mogu da odolim a da sa svakog putovanja ne donesem nekoliko flaša kojima obogaćujem svoju kolekciju.

Tekst: Vesna Čađenović

(1 glasova)

 Loading ...