Porodična slavlja ulivaju sigurnost

Proslavljanje verskih praznika, naročito onih velikih kao što su Božić i Uskrs, blagotvorno utiče na razvoj dece. Kako se oni slave u krugu porodice, kod najmlađih budi osećaj sigurnost, povezanosti s najbližima i pripadnosti. Ovi trenuci su sragoceni zato što nisu česti.

Osećaj ostaje za ceo život

Deca koja odrastaju izvan porodice teško podnose praznike, ne vole ih jer nisu u svojoj kući, sa svojima. Praznicima se ne raduju ni odrasli koji žive sami, upravo zbog toga što nemaju osećaj pripadnosti. Mnoga deca se raduju praznicima jer veruju u fiktivne likove poput Deda Mraza i Božić Bate. Doživljavaju ih kao stvarne, pa odrasli ne treba da im ruše tu iluziju i da im uskraćuju pravo na čaroliju. Slike i sećanja koja stvaraju maštom, ostaju urezana za ceo život.

Tradicija važnija od poklona

Proslavljanje praznika važno je i za negovanje porodične tradicije i usađivanja tih vrednosti. Ukoliko se s tim deca upoznaju u najmlađem uzrastu, velika je verovatnoća da će dete, kad odraste, nastaviti da poštuje porodičnu tradiciju i da će je preneti i na svoje potomke. Božić je važan i zbog opšteprihvaćenog pravila da tog dana nema svađe među ljudima, da se treba miriti, opraštati i težiti slozi. To je deci važnije od poklona.