Upoznajte Ivu i Branka, koji su ulazili u egipatske piramide i lutali hramovima Burme

Putovanja su njihova strast, a pronašli su način da svet obiđu bez mnogo novca. Omiljene trenutke dele sa pratiocima, a nama daju informacije, koje mogu biti dragocene ako želite da krenete njihovim stopama. Oni su – Putoholičari.

Zabeležila: Brankica Treskavica

Foto: Putoholičari

Iva i Branko se znaju iz školskih dana. Zavjedno su i zavoleli putovanja i krenuli da istražuju svet. Web stranicu www.putoholicari.com uređuju u slobodno vreme, a inače – kako kažu – imaju “normalne” poslove. Iva radi u školi kao učiteljica informatike, a Branko u porodičnom građevinskom preduzeću.

Izbor destinacije: U početku smo je birali isključivo prema ceni, što znači das mo putovali tamo gde je u tom trenutku bilo najjaftinije. Kasnije se u izbor uključio i ograničavajući faktor – godišnji odmor, tako da smo išli tamo gde je u tom terminu najjaftinije. Naravno, uvek su postojale želje da se ode na neka mesta, danas pokušavamo da ih što više ostvarimo, ali i dalje sledimo logiku – gde je jeftinije, tamo idemo.

Gde je jeftino: U svakoj zemlji pokušavamo pronaći najjeftiniji smeštaj, hranu…O trikovima koje koristimo možete čitati na našem sajtu, ali – generalno gledajući – Azija je definitive no najjeftinija. U većini zemalja jugoistočne Azije možete sa malo novaca živeti kao kraljevi. Prekrasan smeštaji se nađe vrlo jeftino, a o hrani da ne govorim – raznolika je, fina i vrlo jeftina.

Foto: Putoholičari

Minimum novca s kojim smo krenuli na put: Kod nas je plaćanje podeljeno u rate. Nekoliko meeci pre puta kupujemo avionske karte, što je prva rata. Potom rešavamo npr. vize, što smatramo drugom ratom, a treća je plaćanje smeštaja, koje na red dolazi koji mesec kasnije. Sledećeg meseca se pobrinemo za npr. ulaznice, a na samom kraju je džeparac  Nikad ne putujemo s nekom određenom sumom novaca, niti računamo koliko ćemo potrošiti. Idemo opušteno i pokušavamo trošiti što manje. Novac uvek podižemo na bankomatima, a hvala bogu minusi na računu su odobreni (ako bi “zaškripalo”).

Foto: Putoholičari

Pripreme za put: Prvo istražujemo zemlju u koju putujemo, pravimo okvirni plan, kako i kuda ćemo. To nam oduzima dosta vremena, pogotovo ako je u pitanju zemlja koja nije toliko turistička, pa ne možemo pronaći sve informacije na internetu. Treba se i zapakovati, posjetiti/pozdraviti se s roditeljima, bakama, dekama, prijateljima… Što se stvari tiče, najvažnije je da ne zaboravimo pasoše i novčanik, ali i foto aparat. Bez svega ostalog se može!
Naj-naj: Budući da svako putovanje nosi mnoštvo zanimljivih priča, teško je izdvojiti neko, pa zato evo nekoliko događaja koji nam prvi padaju na pamet.
Posljednje veliko putovanje pamtićemo iz više razloga – bilo je najduže (40 dana), jednim delom su prijatelji putovali sa nama, prošli smo tri kontinenta (Amerika, Australija, Azija), vozili se autom, avionom, helikopterom i napravili mali krug oko svijeta, provezli se legendarnom Route 66 i – kao šlag na kraju – venčali smo se na Havajima.
Bili smo na vjenčanju u Egiptu, opljačkali su nas u Sarajevu, u Šri Lanki smo upoznali stariji bračni par iz Holandije koji su nam postali inspiracija za putovanje, spavali smo između polja riže u ‘kući’ vijetnamskog plemena, noćili u planinama Azerbajdžana u selu “bogu iza nogu” kod porodice koja priča samo azerski, doživeli prvo couchsurfing iskustvo u Luksemburgu, bili na utakmici u Barceloni kad je Messi dao tri gola, penjanjali se na Kineski zid, ušli smo u egipatkse piramide, lutali hramovima Burme, ludo se proveli u Bangkoku i Dablinu, probali “razne lude hrane” – kobru, cvrčke, crve, škorpiona…

Pročitajte i… Miris mora, bljesak sunca… Sve to u februaru? O, da!