Krajem januara je, na RTS-u, prikazana prva epizoda serije „Vojna akademija“, u kojoj se pojavljuje veliki broj naših popularnih glumaca, ali i onih na početku karijere, kojima će prepoznavanje na ulici doneti upravo uloge kadeta u njoj.
Nikola Rakočević je između jednih i drugih – već ima i popularnost, i uvažavanje, i iskustvo, a zahvaljujući mladolikosti tumači lik kadeta Lakija. Kada smo ga pitali da li je, zbog zahtevnih scena na poligonu, koje ćemo videti u sledećim epizodama, išao na „visinske pripreme“, rekao je:
„Da bismo što bolje odigrali uloge, neko vreme smo proveli u Vojnoj akademiji. Bila je to prilika da dobro upoznamo i oficire, i kadete i njihov način života, što nam je kasnije mnogo koristilo. Nisam imao neke posebne fizičke pripreme, mada je bilo scena koje su tražile određenu spremnost. Međutim, to što smo mi radili samo je osmina onoga što kadeti moraju da urade.“
Koliko je trajalo snimanje ?
Dva puta po tri meseca. Kada je ekipa toliko dugo na okupu, ljudi se zbliže, što je lepo, ali posle nekog vremena dođe do zasićenja. Ma koliko vam neko okruženje prijalo, poželite da se malo udaljite. Kasnije, kad se sretnemo, svima ponovo bude zanimljivo.
Da li si, poslednjih godina, neku seriju odgledao od početka do kraja?
Zbog obaveza nemam mogućnost da u kontinuitetu, na televiziji, pratim sve epozode, ali mogu da odgledam snimke. Međutim, ne volim da domaće serije gledam na piratskim diskovima, jer smo, finansijski, ne baš srećna zemlja, a i ja se bavim ovim poslom, pa bi mi bilo bez veze da na taj način podržavam pirateriju. Holivudska produkcija je dovoljno bogata, tako da njih mogu da gledam bez griže savesti. Američke TV serije dobijaju određenu moć, kako u pogledu umetničkog izraza, tako i političkog stava. Za razliku od njihovih filmova koji se, jednostavno rečeno, uglavnom baziraju na biznisu, serije se bave ozbiljnim društvenim problemima.
Pominjanje Holivuda podsetilo me je da si nedavno rekao da bi voleo da dobiješ sve nagrade osim „Oskara“. Zašto baš njega ne želiš?
Nije to odraz prepotencije, ni razmišljanja u stilu – šta me briga za nagradu, koju mnogi priželjkuju. Činjenica je da je među onima, koji su ga dobili, veliki broj fantastičnih glumaca. O tome nema govora, ali oni bi bili genijalni glumci i bez njega. Dakle, ne postavlja se pitanje kvaliteta onih kojima je dodeljen, već što u celoj toj priči postoji još nešto osim dobro odigrane uloge. To je, bar, neki moj utisak.
Zašto Nikola željno iščekuje premijeru novog filma Krugovi pročitajte u martovskom broju Lepote i zdravlja (na svim kioscima).
Brankica Treskavica, novinarka
