Categories Stil života

#movethedate: Drugog avgusta ulazimo u ekološki dug!

Dan ekološkog duga dolazi najranije otkako se vrše merenja. To se događa zato što u atmosferu ispuštamo više ugljen-dioksida nego što ga naši okeani i šume mogu apsorbovati, iscrpljujemo zalihe ribe i sečemo šume brže nego što one mogu prirodno da se obnove. Zašto je važno da naučimo šta je Dan ekološkog duga i šta možemo i mi sami učiniti da osiguramo budućnost naše planete?

Foto: Thinkstock

Već 2. avgusta, najranije otkako se vrše merenja, čovečanstvo će iskoristiti godišnje resurse prirode, javlja Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN), međunarodna istraživačka organizacija koja je prva uvela metodu izračunavanja ekološkog duga. Emisija ugljen-dioksida najbrži je rastući faktor prekomerne potrošnje i čini čak 60 odsto od ukupnog ekološkog otiska čoveka. Ekološki otisak podrazumeva ljudske potrebe za svim prirodnim resursima – voda, hrana, vazduh, energija, i sl.

Dan ekološkog duga označava datum kada godišnja potražnja čovečanstva prema prirodi premašuje ono što Zemlja može da regeneriše u toj godini. Ovaj datum se pomerio sa kraja septembra (mereno 1997. godine) na 2. avgust ove godine, najranije otkako je svet prvi put ušao u ekološki dug početkom 1970-ih. Drugim rečima, čovečanstvo trenutno koristi resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Dakle, globalno koristimo 1,7 planeta a imamo samo jednu. Troškovi ovog globalnog ekološkog prekomernog trošenja postaju sve vidljiviji širom sveta, u obliku nestajanja šuma, suša, oskudice vode, erozije tla, gubitka biološke raznovrsnosti i nakupljanja ugljen-dioksida u atmosferi.

Foto: Instagram/au_recycles

Prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete, objavljenom u oktobru prošle godine, sve zemlje u našem regionu žive iznad svojih prirodnih kapaciteta. To dokazuju i podaci GFN-a o ekološkom otisku, koji se mere u globalnim hektarima (ghe). To je jedinica za merenje naših zahteva prema Zemlji (ekološki otisak) i sposobnosti Zemlje da udovolji našim zahtevima (biokapacitet). Slovenija se ističe kao zemlja sa najvećim ekološkim otiskom u našem regionu (4,69 gha). Prate je Hrvatska (3,78 gha), zatim Crna Gora (3,63 gha), Bosna i Hercegovina (3,22 gha gha) i Srbija (3,1 gha). Dobra je vest da je u svim zemljama regiona ekološki otisak meren u 2013. godini manji u odnosu na prethodne godine.

Ako svake godine pomerimo Dan ekološkog duga za 4,5 dana unazad, do 2050. godine vratili bismo se u okvire biokapaciteta jedne planete“, ističe Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji.

Prema najnovijim podacima, Srbija troši resurse 1,82 planeta. Naš ekološki otisak čine ugljen-dioksid (1,76 gha), obradive površine (0,75 gha), šumski proizvodi (0,48 gha), ribarstvo (0,03 gha), naseljena područja (0,06 gha) i pašnjaci (0,02 gha). Biokapacitet po stanovniku iznosi 1,58 gha, a ekološki otisak je 3,1 gha.

Stručnjaci tvrde da bi smanjivanje količine hrane koja se baca za 50 odsto u celom svetu moglo da pomeri datum Dana ekološkog duga za 11 dana, a smanjenje emisija ugljen-dioksida za 50 odsto pomerilo bi ovaj datum za čak 89 dana!

Foto: Instagram/globalfootprintnetwork

Mreža za globalni ekološki otisak sa 30 partnera širom sveta podstiče pojedince da podrže #movethedate akciju ličnim angažovanjem. To uključuje zabavno i informativno učenje o raznim metodama kojima kroz svakodnevne aktivnosti možemo da smanjimo lični ekološki otisak. Na internet stranici Dana ekološkog duga nalazi se i kalkulator ekološkog otiska kojim se može izračunati koliko prirodnih resursa troši svaki pojedinac, te možete izračunati kada je baš vaš Dan ekološkog duga.

Šta vi činite za planetu? Podržite akciju #movethedate čiji je cilj da se ekološki dug odloži za što više dana tako što ćete podeliti svoju fotografiju na Instagramu ili Facebooku sa oznakom #movethedate Hajde da deljenjem ovih fotografija razmenimo ideje o tome na koje sve načine možemo štedeti prirodne resurse naše planete!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Takođe zanimljivo!