Grke ekonomska kriza naterala da pročitaju „Kuvar za preživljavanje“

Najprodavanija knjiga u Atini trenutno je „Kuvar za preživljavanje“. Knjiga o gladovanju Grka za vreme Drugog svetskog rata u vreme ekonomske krize mnogima je vodič kako da naprave čorbast pasulj bez pasulja ili grickalice koje zavaravaju glad, pa čak i kako da najefikasnije pokupe mrvice sa stola.

Mere štednje prinudile su mnoge Grke da ne idu u restorane, jedu manje mesa i slatkiša i da se, umesto da hranu biraju prema kvalitetu, građani rukovode njenom cenom, a iz knjižara sve češće izlaze sa knjigom Kuvar za preživljavanje (Starvation Recipes).

Atinjani su razgrabili prvo izdanje novog kuvara koji nudi recepte za krizna vremena.

Koristite plavi patlidžan kao zamenu za meso, dugo žvaćite svaki zalogaj, jer to stvara osećaj sitosti, ne zaboravite da nakon svakog jela sakupite mrvice u teglu, samo su neki od saveta koji su Grcima pomogli da prežive Drugi svetski rat.

Takvi saveti predstavljeni su u knjizi koja je postala hit širom Grčke, gde je stanovništvo suočeno sa sve većom nemaštinom, kao posledicom teške ekonomske krize.

Tokom nacističke okupacije, Atinjani su bili prinuđeni da izmišljaju nove načine preživljavanja, a u tome im je pomagala štampa koja je svakog dana objavljivala članke sa svakojakim savetima.

Istoričarka i profesorka Eleni Nikolaidu provela je 18 meseci prikupljajući recepte i savete za preživljavanje prelistavanjem više od 6.000 listova objavljenih između 1941. i 1944. godine.

Njen Kuvar za preživljavanje objavljen je ove godine, a uskoro stiže treće izdanje.

„Ceo trik je kako preživeti sa malo toga“, kaže profesorka Nikolaidu, koja je tu temu počela da obrađuje slučajno pre dve godine dok je pripremala rad na postdiplomskim studijama o grčkoj ratnoj privredi.

„Pročitala sam članak u kojem je autor objašnjavao tehniku sakupljanja mrvica i to mi je dalo ideju“, objasnila je ova Atinjanka, navodeći druge primere poput upotrebe konjske potkovice da bi se ojačao đon na cipelama, čuvanje limuna u pesku, ili bizarnijih kao što je lov mačaka i pasa lutalica po ulicama grada.

„Ljudi su smišljali razne načine kako da prevare svoje gladne stomake. Jedan od saveta bio je i da se svaki zalogaj što sporije žvaće, kako bi se stekao osećaj sitosti“, objasnila je autorka.

Zlopaćenje naroda za vreme rata, tokom kojeg je od gladi umrlo 300.000 ljudi, ipak nema mnogo veze sa sadašnjom krizom, ma koliko ona bila ljudima teška.

Iako je sve više zatvorenih prodavnica i beskućnika, atinski kafići su i dalje puni, a ulicama tutnje novi automobili.

Prodavnice su pune odlične hrane, ali ljudi više ne mogu to sebi da priušte. Na jelovnik se, silom prilika, vraćaju pasulj i integralne žitarice.

„Okolnosti su, naravno, bile daleko teže, ali i danas ima dece koja odlaze u školu gladna, majki koje treba da skuvaju ručak od svega nekoliko namirnica“, dodaje istoričarka u čijoj se knjizi mogu naći recepti za jednostavna jela kao što su faširane šnicle od pšenične krupe i sladak kupus sa rendanim kestenom.