Kako leti dostići well-being

SHARE

Duže trajanje dnevne svetlosti doprinosi boljem raspoloženju ljudi i pospešuje fizičke i mentalne sposobnosti što sve zajedno doprinosi blagostanju ljudi.

Foto: Guliver/Thinkstock

Svetska zdravstvena organizacija je još pre pola veka definisala zdravlje kao potpuno fizičko, mentalno i socijalno blagostanje, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti. Zato je važno da svaki čovek preduzme niz koraka kako bi dosegao blagostanje i imao bolji kvalitet života. To se posebno odnosi na letnji period, kada ljudi imaju više želje, volje i elana da unesu neke pozitivne promene u svoj život.

Upravo povoljni vremenski odnosno klimatski uslovi, a to su temperatura vazduha, vlažnost vazduha, brzina strujanja vazduha i vazdušni pritisak doprinose dobrom zdravlju i opštem well-being-u, smatra profesor dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, jer duže trajanje dnevne svetlosti doprinosi boljem raspoloženju ljudi i pospešuje fizičke i mentalne sposobnosti što sve zajedno doprinosi blagostanju ljudi.

Ne odričite se slatkog ukusa

Foto: Guliver/Thinkstock

Jedno od najčešćih pitanja na koji ljudi traže odgovor je kakva treba da bude letnja ishrana? Ima onih koji misle da ne treba po ceo dan da jedu jer to smeta njihovom organizmu zbog vrućine, a tu su i stavovi da sve što je slatkog ukusa treba izbaciti sa menija. Reč je, naravno, o zabludama.

Profesor dr Budimka Novaković pojašnjava da ishrana tokom letnjeg perioda treba da bude zasnovna na konzumiranju sirovog povrća i voća, svakodnevnom unosu kiselo-mlečnih proizvoda, male količine proizvoda od celog zrna i odgovarajuće količine mršavog mesa. Termička obrada hrana može da bude uz pomoć grilovanja ili barenja. Zbog visokih dnevnih temperature potrebno je unositi dovoljno tečnosti.
Tokom letnjeg perioda doručak je najvažniji obrok koji zajedno sa unosom dovoljne količine tečnosti smanjuje rizik za nastajanje kolapsa, čestog zdravstvenog problema tokom letnjih meseci.

– I tokom letnjeg perioda građani žele do konzumiraju napitke ili namirnice slatkog ukusa. Postojanje i upotreba niskokalorijskih zaslađivača omogućuje konzumiranje napitaka slatkog ukusa koji ne sadrže šećer te nemaju energetsku vrednost ili je energetska vrednost vrlo niska. Sladoled je letnja poslastica koja ima vrlo visoku energetsku vrednost. Zamena šećera u sladoledu sa niskokalorijskim zaslađivačima može doprineti značajnom smanjenju energetske vrednosti ledenih poslastica i omogućiti uživanje u slatkom ukusu tokom vrelih dana bez dobitka u telesnoj masi – kaže dr Novaković.

Kliknite na sledeću stranicu…

Nema komentara

Ostavite komentar