Kako leti dostići well-being
Duže trajanje dnevne svetlosti doprinosi boljem raspoloženju ljudi i pospešuje fizičke i mentalne sposobnosti što sve zajedno doprinosi blagostanju ljudi.
Foto: Guliver/Thinkstock
Svetska zdravstvena organizacija je još pre pola veka definisala zdravlje kao potpuno fizičko, mentalno i socijalno blagostanje, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti. Zato je važno da svaki čovek preduzme niz koraka kako bi dosegao blagostanje i imao bolji kvalitet života. To se posebno odnosi na letnji period, kada ljudi imaju više želje, volje i elana da unesu neke pozitivne promene u svoj život.
Upravo povoljni vremenski odnosno klimatski uslovi, a to su temperatura vazduha, vlažnost vazduha, brzina strujanja vazduha i vazdušni pritisak doprinose dobrom zdravlju i opštem well-being-u, smatra profesor dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, jer duže trajanje dnevne svetlosti doprinosi boljem raspoloženju ljudi i pospešuje fizičke i mentalne sposobnosti što sve zajedno doprinosi blagostanju ljudi.
Ne odričite se slatkog ukusa
Foto: Guliver/Thinkstock
Jedno od najčešćih pitanja na koji ljudi traže odgovor je kakva treba da bude letnja ishrana? Ima onih koji misle da ne treba po ceo dan da jedu jer to smeta njihovom organizmu zbog vrućine, a tu su i stavovi da sve što je slatkog ukusa treba izbaciti sa menija. Reč je, naravno, o zabludama.
Profesor dr Budimka Novaković pojašnjava da ishrana tokom letnjeg perioda treba da bude zasnovna na konzumiranju sirovog povrća i voća, svakodnevnom unosu kiselo-mlečnih proizvoda, male količine proizvoda od celog zrna i odgovarajuće količine mršavog mesa. Termička obrada hrana može da bude uz pomoć grilovanja ili barenja. Zbog visokih dnevnih temperature potrebno je unositi dovoljno tečnosti.
Tokom letnjeg perioda doručak je najvažniji obrok koji zajedno sa unosom dovoljne količine tečnosti smanjuje rizik za nastajanje kolapsa, čestog zdravstvenog problema tokom letnjih meseci.
– I tokom letnjeg perioda građani žele do konzumiraju napitke ili namirnice slatkog ukusa. Postojanje i upotreba niskokalorijskih zaslađivača omogućuje konzumiranje napitaka slatkog ukusa koji ne sadrže šećer te nemaju energetsku vrednost ili je energetska vrednost vrlo niska. Sladoled je letnja poslastica koja ima vrlo visoku energetsku vrednost. Zamena šećera u sladoledu sa niskokalorijskim zaslađivačima može doprineti značajnom smanjenju energetske vrednosti ledenih poslastica i omogućiti uživanje u slatkom ukusu tokom vrelih dana bez dobitka u telesnoj masi – kaže dr Novaković.
Kliknite na sledeću stranicu…
Dovoljno sna uz obaveznu fizičku aktivnost
Foto: Guliver/Thinkstock
Iako je napolju vruće, ne treba zaboraviti na važnost fizičke aktivnosti po zdravlje. U ranim jutarnjim satima ili večernjim, kada se temperatura spusti za koji podeok, dobro je otići u brzu šetnju, uraditi vežbe u teretani na otvorenom koju ima veliki broj gradova u Srbiji, a nekoliko stotina kalorija se može izgubiti i u igri sa mališanima ili kućnim ljubimcem. Uz to je bitno da dovoljno spavamo, jer je odraslom čoveku potrebno 7 do 9 sati sna tokom 24 časa.
Profesor dr Budimka Novaković podseća da redovna fizička aktivnost doprinosi postizanju energetske i mentalne ravnoteže. Svakodnevnom fizičkom aktivnošću povećava se energetska potrošnja i unapređuje se kardiovaskularno i koštano-mišićno zdravlje. Fizička aktivnost utiče na povećano stvaranje endorfina u centralnom nervnom sistemu pa su nakon fizičke aktivnosti svi ljudi dobrog raspoloženja.
– Dovoljna količina sna je veoma važna za fiziološku funkciju čovekovog organizma. Savremeni način života podrazumeva sve češći i duži noćni rad i ,,večernji provod” koji počinje u kasne večernje sate. Posledice toga su da se skraćuje dužina sna, produžuje se izloženost mraku i veštačkoj svetlosti i remeti se cirkadijalni, odnosno dnevno-noćni, ritam organizma. Dugotrajano dužina sna kraća od 6,5 sati uzrok je povećanom stvaranju hormona koji stimulišu unos hrane (grelin) i smanjenom stvaranju hormona koji smanjuju unos hrane (leptin) te stimulaciji endokanabinoida u mozgu koji su odgovorni za povećan unos hrane bogate mastima i šećerom – smatra dr Novaković.
Zbog povećane aktivnosti tokom noćnih sati povećava se i unos hrane. Povećanje dužine budnog stanja utiče na veći unos hrane naročito ,,gricklica” koje sadrže puno masti, šećera i soli. Usled nedovoljne količine sna, povećava se dnevni umor što za posledicu ima smanjenje fizičke aktivnosti i smanjenje energetskog rashoda.
Profesorka Novaković upozorava da poremećaj cirkadijalnog ritma organizma doprinosi povećanju dnevnog umora, povećanom unosu energetski guste hrane, smanjenju fizičke aktivnosti i lošem subjektivnom osećanju. Ograničeni socijalni kontakti, zloupotreba duvana i alkohola odvode čoveka daleko od blagostanja.
Detaljnije na www.pronadjimeru.com
Zapratite nas na društvenim mrežama Facebook, Instagram, Youtube i pridružite nam se na Viber public chatu.