„Milan Konjović: 1 slikar, 15 fotografa, 30 umetničkih dela“: Predstavljamo vam fotografe Dragana Kujundžića i Jaroslava Papa
Izložba povodom L&Z akcije „Milan Konjović: 1 slikar, 15 fotografa, 30 umetničkih dela“ biće otvorena 2. oktobra u Somboru, u Galeriji „Milan Konjović“ gde ćemo videti fotografije inspirisane velikim Konjovićem. Projekat obuhvata 15 odabranih remek dela Milana Konjovića iz galerije u Somboru i 15 fotografija savremenih srpskih fotografa kao reminiscenciju na jednu od Konjovićevih slika izloženih u Galeriji. U susret otvaranju izložbe, svakog dana na portalu Lepote i zdravlja predstavljamo vam fotografe koji su učesnici projekta, kao i fotografije koje definišu njihovo stvaralaštvo.
Dragan Kujundžić
„Profesionalno se bavim fotografijom 30 godina, radio sam kao foto-reporter u mnogim medijima, a freelancer sam od 2010. Trenutno najviše radim na edukaciji (držim foto-kurs u UK Parobrod) i realizaciji fotografskih projekata čiji sam i autor. Najviše mogućnosti da se kreativno izrazim daju mi dokumentarne priče, koje radim ili za nekog klijenta ili po sopstvenom izboru. Imam sreću da mnogo putujem, a s tih putovanja kao suvenir redovno donosim više hiljada fotografija.“
„Ova fotografija nije niti moja najbolja, niti mi je omiljena, ali na neki način predstavlja moja trenutna interesovanja i nešto u čemu najviše uživam fotografišući. Nastala je pre nekoliko godina, a na njoj je novi kompleks poslovnih i vladinih zgrada u Berlinu, na reci Šper.“
Jaroslav Pap
„Više od 25 godina bio sam foto-reporter u listu Dnevnik, danas radim u NA Tanjug, ali uvek sam nalazio vremena i za fotografisanje prirode. Urednik sam fotografije u časopisima Lovac i Dobar lov. Osnivač sam fotografskog pokreta „Foto lov“, namenjenog prvenstveno mladim fotografima koji su rešili da žive s prirodom, a ne pored nje. U Svetskoj organizaciji CIC, kao fotograf prirode, stojim rame uz rame s najpoznatijim imenima iz domena prirodnjačke fotografije.“
„Ove fotografije nastale su u SRP Gornje podunavlje Sombor, gde rado fotografišem. Razlog je jednostavan – pojedini delovi rezervata izgledaju kao pre faze globalizma i ljudske pohlepnosti na račun prirode.“