Odbrojavanje počinje: Exit avantura je sve bliže!
Dok si lupio dlanom o dlan, eto prođe 11 meseci i na pragu je novi Exit. I Sea Dance festival! 6 dana žurki i provoda uz moćna imena svetske i domaće (okeeej, i regionalne scene, ali svi to zovu „naša muzika“ ionako) scene. Malo na (Tvr)Đavi, malo na Jazu. Da vidimo šta nam se to lepo sprema.
Foto: Guliver/Splash
MANU CHAO
„Manu Chao je bio nedavno na Exitu“, čuo sam jedan komentar. Nije „nedavno“, nego još 2008. Pre celih 7 godina. Cela večnost. Posebno za nekog ko sada ima recimo, 19 godina. Zato nam je opet potreban sa svojom energijom. Elem, Manuel je čovek komplikovanih korena i logično je da mrzi svaku vrstu opresije, jer da je bilo po planovima diktatora, ne bi se on ni rodio: njegov otac je iz Frankove Španije, iz Galicije, pobegao u Pariz kada je deda osuđen na smrt zbog antifrankizma, a to je lako moglo zadesiti i ostatak porodice Chao, u dobroj tradiciji apsolutizama svake vrste. Bilo kako bilo, kad odrastete u predgrađu Pariza, hranjeni pričama o užasima diktatura, okruženi uličnim muzičarima, vaš put je logičan: bićete buntovnik sa gitarom, okoreli levičar. Teško da je bolje mesto za sviranje mogao odabrati od Srbije, koja je, kao i Latinska Amerika i ostatak Istočne Evrope, ruku na srce, šizoidna kombinacija okorelog buntovničkog levičarenja i zadrtog desničarenja, ali ovo bi zahtevalo mnogo duboku analizu. Vraćamo se na muziku. Elem, Manuel je zagazio u 6. deceniju života, a mladić je. Impresivno. Klasični alter-globalista sa imidžom koji je mešavina The Clash i Boba Marleyja i Che Guevare, Manu će nas još jednom provozati svetom u kome nema puno para ali ima puno duše i radosti. Nikad dosta Manua.
Foto: Guliver/Splash
TOM ODELL
Kaže mi jedna drugarica „Uh, kad gledam ovog Toma Odella, u meni se budi Mrs Robinson.“ E i ne budila se. Da se ne budi, zabrinuo bih se za tebe. Mešavina odmetnutog člana boys-banda, vampira iz Sumrak sage i deteta iz hipotetičkog braka Morrisseyja i Lane Del Rey, Odell nas je osvojio time što se ne stidi da kaže „mlad sam, lep sam, mogao bih da pevam gluposti o izlasku u grad i Ibici i šta-ti-ja-znam, ali upravo u maniru pomenute Lane, pevam da sam krhak i neprilagođen“. Lepo je, u moru nabeđenih snagatora koji se raspadaju po teretanama i prave se snažni uz grube hip-hop tekstove, naći pojavu kao Tom Odell. Dok drugi izigravaju silnike a plaču noću što ih je mama tukla a tata napustio (ili obratno) – kao Nelson iz Simpsonovih, Tom plače pred kamerama. Osveženje. Kazao mi je jednom jedan opaki roker od drugara „E za sve ove plačljivce kriv je Morrissey!“. O, jeste, blagosloven bio. U međuvremenu, Tom Odell, ladies and gentlemen. Naročito ladies, svih godina.
Foto: Guliver/Splash
FAITHLESS
To što smo mi na ovim prostorima patili u devedesetim, ne znači da u tuđim baštama nije cvalo hiljadu cvetova. Jedan od tih cvetova je i Faithless i cela psihodelično-plesna scena u UK. Da samo navedemo još neka imena: Massive Attack, Tricky. Faithless je bio najplesniji i često ga smatraju mostom između elektronike i trip hopa. Svakako, uz Maxi Jazza možemo igrati a da se ne umorimo. Kao i uz Stereo MCs. Cela priča je ni crna ni bela, ni depresivna ni radosna, i crna i bela, i depresivna i radosna. Svakako savršena. Možda je Bog zaista DJ, ali je postao Maxija da nam izvede neke božanstvene melodije. Ne možemo biti bezverni ako postoji Faithless, zar ne?
Foto: Guliver/Splash
EMELI SANDÉ
Evo nekoliko fun facts: Emeli Sandé je mulatkinja sa francuskim imenom ali je Škotlanđanka. Da se Adele nije pojavila pre nje na velika vrata u svetu popa, Emeli bi bila Adele. Zašto? Zato što se zove Adele Emeli Sandé. Sve nove sjajne pevačice na sceni koje su snažne autorske ličnosti a ne vrckaju prezgodne u prepucanim koreografskim spotovima se izgleda zovu Adele. Ne, pardon, jedna se zove i Sia, a druga selah Sue. Bilo kako bilo, biće ovo sjajno. Dosta više i Nicole Scherzinger i žena opterećenih selfijima. Hajde neko neka i peva i ne mrda se. Za početak može i Emeli. Girl power, ovaj put zapravo, ne veštački.
Foto: Guliver/Splash
JOHN NEWMAN
Možeš voleti i ne voleti popularnu muziku bilo kog doba, ali neke pesme jednostavno transcendiraju žanr. Recimo, znam ljude koji mrze metal a vole Metallicu, one koji preziru techno-industrial a vole Prodigy, e tako i one koji ne vole tra-la-la hitove sa VH1 i MTV, ali znaju „Love Me Again“ od Johna Newmana. On mu dođe kao neka savremena verzija Princea ili Terencea Trenta D’Arbyja, nekako čovek uspeva da napravi pesme koje su relativno bliske svima, i koje su zarazne da ostanu u uhu. Imamo sreće da vidimo jednu od najvećih svetskih atrakcija „dok je vruće“, jer je singl „Come And Get It“ izašao svega pre nekoliko dana.
Foto: Guliver/Getty
HARDWELL
Sećam se da je sada već davne 1998. godine bilo mnogo prašine zašto je neku od nagrada MTV Europe dobila nemačka didžejka Marusha. „Pa ona je samo DJ, nije muzičarka!“. Ali to je bilo pre milion godina. Danas je jedna od najvećih svetskih zvezda David Guetta. Muzika se beleži elektronski, ispravlja elektronski, pravi elektronski, sempluje. DJ-jevi su sada muzičari. Oni su svetske zvezde. Tragom Francuza Guette ide i Holanđanin Hardwell. Nema granica u savremenom digitalnom svetu. samo ples.
Foto: Guliver/Getty
MOTÖRHEAD
Ko je imao starijeg brata, ili tatu rokera, nije mogao da se izvuče da ne vidi ploču Motörheada u kući i da mu „stariji i iskusniji“ ne puštaju ovaj klasičan (hard) rok. Sećam se nekih izbledelih grafita u mojoj ulici gde su „opasni momci“ dvadeset godina ranije pisali ime ovog benda, nevešto. Od njih se rodilo mnogo bendova, ovo je prilika da se vidi „veliki školski čas“, sve i da ne volite ovakav rok. Jedna od onakvih situacija kao kad vam na Exit dođu Madness ili Sex Pistols. Poslušajte, otkrićete milion uticaja koje su izvršili na toliko života. Lemmy je već samo po sebi institucija.
Foto: Guliver/Splash
CAPITAL CITIES
Ono što poštenog slušaoca indie pop muzike i elektropopa ponajviše zbunjuje ovih dana je to da kad god pomisli „ovaj bend zvuči tako British“ zapravo se ispostavi da su to bendovi iz SAD. Ili Australije. Ili Okeanije. Foster The People? Kalifornija. Empire of The Sun? Australija. MGMT? Konetikat. The Drums? Njujork. The Naked and Famous? Novi Zeland! Imagine Dragons? Las Vegas. Capital Cities? Kalifornija. Amerikanci su propustili da formiraju svoju jaku sintpop scenu kada je bilo vreme, od 1980. do 1986. godine, i slušali su uglavnom britanske bendove. Sada kada je došlo vreme rivajvla, najbolji bendovi koji nastaju na tragu Britanaca iz ranih osamdesetih nastaju van Britanije. Capital Cities su jedan od novoh sjajnih bendova koje ne treba propustiti.
…i korak dalje…
Foto: Guliver/Splash
THE PRODIGY
Negde 1996. godine pojavio se singl „Breath“ benda Prodigy, i ikonički spot pun kanalizacione vode, pseudo-vudu-vračeva, žohara i ruiniranih stanova. Kao klinci smo gledali VIVA Zwei posle nekog subotnjeg izlaska na afteru i sećam se da je većina ljudi uzviknula „Grozno!“ a ja uviknuo „Sjajno!“. Znao sam da su ostali osuđeni da slušaju mediokritetsku muziku, a da je ovo trenutak večnosti. I dalje mislim da nemam šta puno da pričam sa osobom koja ne prepoznaje uvodnu bas liniju iz ove pesme. Bilo je i pre i posle genijalnih pesama, imaju novi album, sa nama su više od 20 godina, ovde ih obožavaju. Valja i zato što su bili prvi bend koji je tada bio superpopularan i došao u Srbiju pod sankcijama. Čović im valjda dao počasne nagrade grada Beograda. Srbija i Crna Gora imaju dugu ljubavnu aferu sa The Prodigy. Uvek je prepuno kad oni dođu. Ove godine, vidimo ih na Sea Dance Festivalu.
Foto: Guliver/Splash
ROÍSÍN MURPHY
Ja zaista ne znam da li nečije ime može da zvuči ovako seksi i kad se napiše i kad se izgovori, kao Rošin Marfi. Moguće da sam previše čitao keltske bajke, ili previše gledao genijalan spot benda Moloko „Sing It Back“, pa mi je sada već 42-godišnja Rošin ostala u glavi kao ultimativni simbol ženstvenosti. Sada „Mleko“ (po „Paklenoj pomorandži“, naravno) više ne postoji, ali Rošin je solistkinja. Ima šta da kaže. Ispod sunca Jadrana biće spektakularno.
Takođe, nemojte propustiti američki elektropop duo Odesza na Sea Dance festivalu niti Clean Bandit i Eagles of Death Metal na Exitu!
Autor: Žikica Milošević