Šri Lanka: Mesto najbliže raju

Piše: Žikica Milošević

Duran Duran su ovde snimili dva od svoja tri najslavnija i najlepša spota i transformisali su pop muziku, koja se otada i gleda i sluša. Cejlonci, domoroci, tvrde da je ovde iz raja sišao direktno Adam, jer je Cejlon najbliži raju. Možda sam mislio da su priče o „najlepšoj zemlji na svetu“ preterane (citiram saputnika Roberta: „Ne žali se, došao si u najlepšu zemlju na svetu!“), naročito izrečene drugog dana puta, ali posle 10 dana na ostrvu koje je sinonim za čaj, moram reći: od 51 zemlje, koliko sam dosad video, ovo zaista jeste najlepša. A to nije baš lak zadatak.

Plaža u Kolombu: Urbana plaža iz raja, skoro bez ljudi!

KOLOMBO

Zahvaljući ljubaznosti kompanije FlyDubai otišli smo na „Suzu Indije“ (ili „Suzu Indijskog oekana“), kako nazivaju Šri Lanku, zbog toga što izgleda zaista kao suza koja se slila „niz bradu“ indijskog podkontinenta vrlo brzo. Dva puta po četiri sata leta, sa ugodnim presedanjem u Dubaiju i eto nas u vrelom Kolombu u sparno jutro. FlyDubai je inače savršeno smanjio razdaljine do zanimljivih destinacija Azije i Afrike, a smanjio je i cene, koje su sada sasvim pristupačne.

S obzirom na to koliko je Šri Lanka jeftina, a i druge destinacije u okolini, taman se ono što se da za kartu (500+ €) kompenzuje onim što se na terenu uštedi: 10 dana za 200 evra. Kolombo, da napomenemo, nema nikakve veze sa golubovima („colombo“ na italijanskom), ni sa Kolumbom (koji, iako je mislio da je stigao u Indiju, ovde nije svraćao). To je lokalna reč „renderovana“ na portugalski način, kako su prvi evropski osvajači čuli i razumeli. U svakom slučaju, lepo zvuči.

Oblast Negombo, gde se nalazi aerodrom, centar je cejlonskog katoličanstva, budući da su Portugalci, u dobroj tradiciji Iberije, u veru Hristovu rimskog tipa prevodili svakog na koga su naišli. Posle su dolazili Holanđani i Englezi, ali oni nisu imali taj žustri zanos preobraćenja.

Naš smeštaj bio je na samoj obali mora, odnosno okeana, na Melbourne Avenue, što je zvučalo kao nekakav bulevar, ali ubrzo na Cejlonu naučite da „avenue“ označaja običnu ulicu, a „hotel“ može da bude i prodavnica mešovite robe bez ijednog kreveta. No, apartman je bio vrhunski, sa bazenom na krovu, na kome „nije dozvoljeno unositi alkohol“. Yeah, right. Srpska delegacija je elegantno prekršila pravilo, a imam izvesne sumnje da je bilo koja „delegacija“ australijskih ili britanskih turista imala poštovanja prema zabrani.

Kolombo je nepretenciozan grad, koji će tek postati pretenciozan. Britanska tradicija se vidi na svakom koraku: Nacionalni muzej ili Parlament izgledaju kao da su iz bilo koje kolonije UK, trava je uredno podšišana, haos je organizovan, a vozi se, jasno, levom stranom, baš kao i u Indiji, Bangladešu, Pakistanu i sličnim zemljama. Nema previše visokogradnje, ali ubrzano nastaje.

Građanski rat sa Tamilskim Tigrovima je završen tek 2009. i tada su počela znatna ulaganja u hotele, što znači da će uskoro Šri Lanka krenuti stopama Tajlanda, a Kolombo će za pet godina ličiti na Bangkok. Bangkok kakav je danas. Dotad će Bangkok ličiti na Hong Kong ili Šangaj. Azija je mesto gde za pet godina ne možete da prepoznate grad.

Na obali mora, gde se nalaze sjajne plaže, grade se hoteli svetskih lanaca. Biće to zemlja za leškarenje na plaži u gradu, kao Rio, za konferencije ali i za leškarenje tokom rehabilitacije: brojni Amerikanci i Britanci plaćaju operacije na Cejlonu i uzmu još 14 dana odmora na plaži i izađe ih jeftinije nego operacija kod kuće.

Plaža na obali je zanimljiva jer kroz nju ide pruga, i sve je nonšalantno, a kafea ni za lek. No, pesak je narandžasto-oker i spektakularan. Što se tiče grada, vredi istaći Budistički hram na Ostrvu Robova, stare holandske kuće u kojima žive muslimani, pa još jedan hramić na obali jezera okružen statuama, dok se u daljini plave novoizgrađeni soliteri od 50 spratova. Kretanje je pravo mučenje po vrućini, pa je lud ko ne uzme tuk-tuk (rikšu, motornu). Mi, optimisti, bili smo među ludima.

Ostrvo Robova sa budističkim hramom i soliterima u daljini. Oni najavljuju novu Šri Lanku.

Zanimljivo je da, kao i u svakoj nekada siromašnoj zemlji, lokalci nemaju nikakvu ideju šta bi strancu bilo zanimljivo. Rikšadžija nam pokazuje neke novopečene tržne centre, hotele sa pet zvezdica kao da su to neke atrakcije grada. Kao kad bih ja pokazao u Novom Sadu „Nork“ ili „Mercator“ kao super atrakcije, a zaobišao Trg Slobode i Trvrđavu. Ovaj usud me prati još od Brazila i Tajlanda, i nema nade da će lokalac shvatiti da je „Cargills“ robna kuća iz kolonijalnog doba zanimljiva strancu.

Pitali smo ga, „Hej, a šta su ove sjajne zgrade u luci?“ koje smo besomučno slikali, da bi on promrmljao mešavinom iznenađenja, šokiranosti, nezainteresovanosti i prezira: „Neko skladište“. I jeste, ali spektakularno skladište. U tri sata po podne, kao što je red, počinje tropski pljusak. Kupamo se u bazenu i mogu da posvedočim da „u bazenu“ nije ništa „mokrije“ od „van bazena“.

POLONARUVA, SIGIRIJA I PIDURANGALA

Dobro, trebalo je malo vežbe da se nauče ova imena. U šest ujutro iz Kolomba, koji još nije ostavio utisak da smo „na putovanju“, rikšama idemo na britansku železničku stanicu Fort, i odatle hvatamo voz koji će osam sati voziti do mesta Polonaruva. Ovo mesto poznato je po tome što je 1) to bila jedna od antičkih prestonica Cejlona i 2) što su ovde Duran Duran snimili spotove „Rio“ i „Save a Prayer“.

Pogled sa stene Pidurangala na stenu Sigirija. Boje su magične, a čovek je tako mali u poređenju sa prirodom.

E sad, ko je, kao ja, maštao da vidi mesta sa tih spotova na kojima je vaspitavan, njemu je ovo mesto hodočašća i moraće da se slika pored svakog Bude pored koga su se slikali u spotovima. Neki u ekipi ne znaju zašto je ovo toliko važno mesto. OK, pretpostavljam da je ovo meni kao nekome kada bi došao na Woodstock ili se vozao putem Route66 u SAD.

Primetno je na lokalitetu Polonaruva da je se mora biti bos i da se Budi iz blizine ne smeju okrenuti leđa prilikom slikanja. Naknadno primećujem da su članovi Duran Duran u spotu bosi i da nikada ne okreću leđa statuama. Impresivno. Prodavci suvenira su manje nasrtljivi od Indijaca i Arapa i to je osvežavajuće.

Sutra ujutro je posredi drugi lokalitet iz spota „Save a Prayer“, a to je stena Sigirija. Pošto su bogati new wave Britanci imali para da ih slikaju iz helikoptera, a pošto se usput nama pogled na stenu više svideo nego pogled sa stene, odlučujemo se da se penjemo na „jeftiniju“ stenu Pidurangala, s koje se pruža sjajan pogled. Malo stepenica, malo preko loptastog stenja hajkinga, i eto nas mokrih na vrhu.

Boje su nestvarne, a posle silaska uživamo u jamajkanskom baru pored reke u kojoj se kupaju slonovi. Cejlonci inače imaju samoidentifikaciju sa Jamajkancima, em su tamnoputi, em su opušteni, em su na ostrvu. Osim što je posedovanje bilo kog narkotika ovde skopčano sa smrtnom kaznom, dakle, nema baš tolike identifikacije.

DAMBULA

Dambula je obližnji lokalitet gde se nalazi najveći pozlaćeni Buda u tom položaju (ima mnogo položaja Bude, pa je tu „najveća statua Bude“ relativan pojam). U svakom slučaju, impresivno. Sprema se još jedan tropski pljusak koji ti bukvalno odnese odeću sa tela, obrije i ošiša o istom trošku. Zaista krupne i jake kapi, ali na pet stepeni smo od Ekvatora!

Zlatni Buda iz Dambule

Moji saputnici su šokirani kako sam se „ja setio da ponesem kišobran“, i to u tropskoj klimi. Mislim da su njih četvorica, uz još par stranaca, bili jedine osobe koje nisu imale kišobran. Svi Cejlonci ga nose. Sa nama se penju muslimanske devojčice iz neke škole. Škole su ovde verski podeljene, svi su ljubazni i svi žive jedni sa drugima.

Zapanjujuće je da je u građanskom ratu budističkih Sinhaleza i hinduističkih Tamila (koji su hteli da ustanove drugu državu za svoj narod, Tamil Elam (pravilnije Ilam), osim Tamil Nadua, indijske savezne države) nisu stradali svi hinduisti i Tamili van tamilske oblasti. U Evropi, a naročito na Balkanu, desilo bi se automatsko etničko čišćenje. Ovde hinduisti, budisti, hrišćani i muslimani žive bok uz bok.

Zanimljiva je zajednica portugalskih Cejlonaca, koji se prezivaju „Kosta“ i „De Silva“, i holandskih Cejlonaca, tzv. Burgera, kojima pripada pisac „Engleskog pacijenta“ Majkl Ondatje. Majmuni u impresivnom hramu u pećinama Dambule hoće da ukradu sve što stignu, besni su kad ne mogu da vam uzmu sve, a facijalne ekspresije su im kao ljudske. Inače, njih ima u svim budističkim i hindu hramovima, jer su inkarnacija boga Hanumana, a on je zaštitnik ljudi koji imaju težak život, jer majmun je izdržljiv.

Nestašni majmuni su ukras svakog budističkog hrama. Teško ih je uslikati, jer ne vole da poziraju.

KENDI

Možda i najlepše mesto u zemlji jeste Kendi, zbog koga nam se sve vreme u glavi vrtela pesma Igija Popa i Debi Heri („Candy, Candy, Candy, I can’t let you goooo…“). Osim što ovaj Kendi nema nikakve veze sa slatkišima. Grad ima prijatnu klimu u brdima, ima lep stari centar grada, puno turista i hostela, Hram Budinog zuba (ostatak iz lomače kad je Buda završio zemaljsko postojanje i kad je bio spaljen).

Hram Budinog zuba u Kendiju, najlepšem gradu centralnog Cejlona

U prijatnom i bajkovitom ambijentu malo je neverovatno videti slike da je pre više od decenije ovde organizovan užasan teroristički napad sa kamionom punim eksploziva u kome je izginulo puno ljudi, a hram je oštećen. Odmah pored je anglikanska katedrala Cejlonske crkve, pa stara ulica sa starinskim tablama, sve kao pre 100 godina, u vreme Šerloka Holmsa.

Na vrhu obližnje planine je Beli Buda, i tu srećemo gomilu Engleskinja koje… ovde rade! Kao doktorice. Kolonijalni duh je živ! Vole da idu u siromašnije krajeve da rade. Srbi idu samo tamo gde je sređenije, da budu treća klasa. Znao sam jednog što je napravio fimu u Togou, i jednu devojku koja je radila kao direktorica kazina u Kamerunu. To je već lepši primer od… Toronta i Minhena.

Kendi je grad na jezeru koje je veštačko, i koje je jedan od kraljeva (Kraljevstvo Kendi je bilo poslednje koje se predalo Britancima) izgradio da bi dao gradu fokusno mesto. Smatralo se da je to tad bio „veliki promašaj“, takozvani „beli slon“, ali se ispostavilo da je ovo bio pun pogodak.

Šetnje oko jezera su sjajne. Uveče, pokušavamo da nađemo mesta za izlazak. Sva izgledaju sumnjivo, ali su bezopasna. Ako na njih izlaze lokalci. Ako su u vlasništvu Britanaca, onda su uglađena i skupa. Izaberite svoj kliše. Prilazi nam jedan sumnjivo ljubazni lik koji nam nudi „sve“: ono što se ne vidi golim okom – prostitucija, droga, sve što se ne sme. Čekamo da ode u WC sa prijateljem i šmugnemo.

Starinske firme na sinhaleskom i engleskom u Kendiju

ADAMOV VRH

U krajnjoj nedođiji centralnog Cejlona, nalazi se magično mesto zvano Adamov vrh. Budisti misle da je ovde sa neba zakoračio Buda (ovde je ogroman otisak u steni koji liči na levo stopalo), hindusiti da je to Šiva, a muslimani i hrišćani kažu da je tu bio Adam, prvi čovek, koga je Bog isterao sa Neba, tj. Raja, i on je morao da ode na zemlju, i spustio se baš ovde, jer je Cejlon najbliži raju.

Adamov vrh, posle spuštanja. Do njegovog vrha vodi čak 5100 stepenica i toliko je dalek i visok da se ne bismo usudili da se na njega popnemo da smo ga videli po danu. Noć nas je zavarala i izgledao je blisko i dostižno. Srećom.

Zašto stalno govorim Cejlon, pa onda Šri Lanka? Namerno. Zemlja se donedavno zvala Cejlon, na mnogim institucijama još uvek stoji to ime, a i nekako je poetičnije. Kažu da onaj ko se ne popne nijednom na Adamov vrh, smatra budalom, a i onaj ko se popne dvaput, isto je budala. Tvrdim da je tako.

Krenuli smo u dva sata noću da bismo na hladnom vrhu visokom preko 2200 metara bili u pet ujutro. Sa mnogo stajanja i odmaranja, preznojani tri puta, bez daha, sa tahikardijom, sa mislima „neću ovo nikad uspeti“ ili „umreću sad“. Ali, svi uspeju. I devojke se smeju dok prolaze smoždene i pitaju, kako je? I babe i deca. Pa možemo i mi.

Na vrhu, ništa od Adamovog stopala, jer je u hramu koji je zatvoren. Izlazak sunca je spektakularan. Silazak je kudikamo lakši, ali nimalo nije lak. Oko nas su polja čaja. U zoru beračice čaja izlaze sa korpama na leđima i beru čaj isto kao i pre 200 godina. Spokoj. OK, never again. Kaže mi drugarica, aha, to je kao kad sam ja preplivala Dunav pa rekla sebi, e sad i nikad više. Disklejmer: ako jednom dođem sa voljenom ženom koja se nije penjala na Adamov vrh, i ona kaže, ‘ajmo, popeću se još jednom i zbog nje ispasti budala. Ali eto, toliko mogu!

GOL I JUGOISTOČNA RIVIJERA

Grad Gol ili Gale (Galle, zavisi kako ko čita) nalazi se na osam sati autobusom od Adamovog vrha, tj. od stanice Haton. Četiri sata jednim lokalnim busom i još četiri drugim sa presedanjem u Kolombu. Sve zajedno 270 dinara. Tako je, 150 + 120 dinara. Prodavci koji prodaju pecivo, voće, pevači, sve živo u autobusu. Ekonomija cveta.

Autobuska stanica u Hatonu – divna, živopisna Azija

U gradu Golu smeštamo se u grad Dodanduva koji je apsolutno zavredeo da se nađe u spotu grupe Duran Duran. Možda se i našao, nismo pronašli gde je ta plaža gde je spot sniman. Ali boje su neverovatne. Ljubičasti zalasci sunca. Hotel na samoj plaži za 10 evra. Ovde je bilo rata pa je domaćin mogao da sagradi kuću sa „dvorištem“ na plaži i da ima mali hotel. Na Tajlandu to je već teško. U Dodanduvi i sirotinja ima sjajan pogled.

Unavatuna, najlepša plaža Cejlona

Devojčica koja liči na Moglija dala je Robertu „osmeh od milion dolara“ za jednu bananu od 10 dinara. Cela porodica je izašla da nam maše. Nikada nismo videli tako ljubazne ljude, a i tako čiste. Kaže jedan italijanski putopisac, koji pati od „hiperozmije“ (preterane osetljivost na mirise) da je u pola sveta imao probleme, ali nikad na Šri Lanki. I istina je, u ludački pretrpanom autobusu u sred leta kod njih je bez neprijatnih mirisa. Svi su i nasmejani i solidarni i – higijeni okrenuti.

Ovakav pogled ima porodica čija nam je devojčica zahvaljivala na jednoj maloj banani. Da li se može istinski reći da su oni siromašni?

Dodanduva i obližnja Hikaduva imaju sjajne plaže. Budistički hram u baroknom stilu, portugalski uticaj. Ribarski brodići u zalazak sunca. Sve je stradalo u „Boxing Day“ cunamiju iz 2004. i nije nam bilo jasno kako se to desilo, budući da je cunami dolazi sa suprotne strane, ali cunami ima običaj da zaobiđe rtove i ostrva! Danas nema tragova cunamija, osim spomen parkova.

Ribarski čamci u Dodanduvi u zalazak sunca

Gol je grad koji možete sresti maltene i u Evropi ili Južnoj Americi ili negde na obalama Afrike. Portugalska, holandska, britanska arhitektura, hrišćanske crkve triju nominacija, sve sređeno, tvrđava nalik na mini Petrovaradin, budistički hramovi, puno turista. Obližnje letovalište Unavatuna za kraj: plaža iz snova, kafići na obali mora. Beli ljudi levo, crni desno. Sami se podelili. Mi otiđosmo među crne. U njihov kafić. Kad sam ulazio u more između njih, dočekali su me širokim osmesima. Rajsko letovanje. Rajsko ostrvo. Znao je Adam gde da se spusti u kriznom momentu.

Zahvaljujemo kompaniji FlyDubai (www.flydubai.com) na realizaciji ovog putovanja.

Foto: Privatna arhiva