Dragan Mićanović: Vaspitanje dece je najveća umetnost

Dragan Mićanović nedavno je zvršio snimanje filma „Motel Nana" čija se radnja odvija na relaciji Bosna - Srbija, a početkom septembra odlazi u London zbog filma „Koriolan" u kom ima veću ulogu. 

Budući da mu je životna partnerka Ana Sofrenović, često partnerka i u pozorištu i na filmu, kaže da se dešava da oboje svoje poslovne probleme donose kući. Ali, navikli su da žive s tim. 

-I film ‘Motel Nana' govori o tome šta se to dešavalo poslednjih 20 godina s nama i našom državom, a to je tema koja mene zaokuplja svih ovih godina. Još se u sebi i sa sobom preispitujem, pokušavam da nađem odgovor i bavim se time. Taj period koji sam proveo u Londonu me je podosta odredio, i mene kao ličnost i moj život uopšte. Nemoguće je ići dalje ako sa sobom ne razlučite gde ste to živeli, kako ste živeli, zbog čega ste morali kroz sve to da prođete - kaže poznati glumac.

Da li ste se osećali loše jer niste otišli u London sa namerom da, recimo, pravite svetsku karijeru, već je taj odlazak bio iznuđen na neki način?
- Ne mogu reći da je to bio lagodan i ugodan život, ali jeste bio interesantan, a to vidim tek sa ove distance. Kada se setim tog perioda, srce mi zaigra, setim se i lepih i ružnih stvari. Sve je to sastavni deo života. Sad da me neko pitao da li bih se ponovo upustio u takvu avanturu, rekao bih - da. Jer taj deo života jeste vrlo značajan i za mene kao individuu u ovom društvu, ali i za mene kao umetnika, glumca. Vrlo značajan period i ne bih ga menjao ni za šta.

Kada ste odlučili da se vratite, jeste li razmišljali da je možda bolje zbog vaših ćerki da ostanete tamo, zbog školovanja u svetu i možda boljih startnih pozicija za život?
- Ne znam... to je ono - šta bi bilo kad bi bilo. U svakom slučaju, trudiću se kao roditelj da im omogućim najbolje što mogu. Sad, da li će to biti školovanje u inostranstvu... O tome će i one morati da donesu odluku. Sada su još male, imaju jedanaest i šest godina, ali jednog dana ih put možda nanese i na tu stranu. 

Kako ih Ana i vi vaspitavate?
- Vaspitanje dece je umetnost najveća. Trudim se da postanu dobri ljudi, to mi je prioritet. Da budu dobri, dobri ljudi. Ovaj svet je prepun strahova i trudimo se da im te detinje strahove nekako razložno otklonimo. One sad zakoračuju, pogotovu starija, u društveni život i spoznaju svet oko sebe onim svojim mnogobrojnim receptorima. Dobra su deca, a želim da postanu i dobri ljudi.

Da li ste vi dobar čovek?
- O tome mora da kaže sud ljudi oko mene. Nije jednostavno odgovoriti na to pitanje. Sa svim svojim manama i vrlinama nastojim da nikoga oko sebe ne povredim. A ako i povredim, trudim se da mi ne bude teško da izgovorim reč - izvini. 

Izvor: Blic