ANDRIJA MILOŠEVIĆ: Brak podrazumeva vernost

Kakvi su njegovi pogledi na ljubav i brak, zašto će se oženiti super seksi devojkom i zbog čega nosi epitet tradicionaliste? Otkrijte upravo sada.

Andrija Milošević je proteklih meseci išao iz jednog posla u drugi. Na Filipine je otišao sa snimanja filma "Pare ili život", a kad se vratio „sačekale" su ga pripreme za predstavu "Pevaj, brate". Tek sada, na samom kraju godine, ima vremena za predah, koji će, kako kaže, iskoristiti za odlazak kući:
- Divno je obići familiju, prijatelje, a dolaze i praznici. Volim slave, mada u mojoj porodici ne postoji tradicija da nam na taj dan dolazi puno gostiju. Kasnije ću otići na Žabljak, na skijanje.

L&Z: Koliko ljudi dobija od tebe novogodišnje poklone?
Andrija: Dobiju mene i ja dobijem njih. Drage ljude, s kojima provodim praznike, ne viđam onoliko koliko bih voleo, tako da nam je najveći poklon što smo zajedno.

L&Z: Uprkos mnoštvu obaveza, uvek imaš energije za nove aktivnosti, a jedna od njih je pisanje romana "Princeza južnih mora". Da li si, po povratku sa Filipina, napisao neku stranu?
Andrija: Kako da ne, ali nije lako napisati knjigu. Smislio sam kako sve treba da izgleda, a kako će na kraju izgledati Andrija - ko zna. U svakom slučaju, reč je o amaterskom delu, koje želim da podelim sa drugim ljudima. Ne bih voleo da ga zadržim samo za sebe.

L&Z: Kad bi se, jednog dana, radila ekranizacija tog romana, ko bi dobio ulogu princeze?
Andrija: Ne znam, ali jasno je da bi glumica morala da bude lepa i veoma mlada, jer ta moja princeza ima osamnaest godina.

L&Z: Mirka Vasiljević?
Andrija: Kad završim knjigu, Mirka će imati 21-22 godine, a dok se ne nađe finansijer - prođe pet godina. Videćemo ko će tada važiti za veoma mladu i lepu glumicu.

L&Z: Jednom prilikom si pomenuo da su Tajlanđanke veoma umiljate. Misliš li da našim devojkama nedostaje umiljatost?
Andrija: Kod žena iz tog dela sveta obožavanje muškaraca je stvar vaspitanja i tradicije. Kod nas
je žena preuzela ulogu muškarca, tako da smo mi postali ugrožena vrsta.

L&Z: Ugrožena vrsta?!
Andrija: Statistika govori da se u porodicama sprovodi više nasilja nad muškarcima, nego nad ženama.

L&Z: Da je ovde gospođa Vesna Stanojević, koja rukovodi projektom "Sigurne kuće", verovatno bi tražila repliku.
Andrija: Osim fizičkog, postoji i psihičko nasilje, a žene su na tom polju pravi majstori. Danas se mnoge uloge menjaju, ali ja nikad ne bih dozvolio da mi se tako nešto desi. Kad govorim o sebi, kao muškarcu, nikad to ne činim na rigidan, kretenski način, već polazim od prirode. Mi, Balkanci, volimo kad je žena slabija, da joj budemo zaštitnici. Možda je takav stav posledica naivnosti, ali muškarci su „ratnici", bore se za egzistenciju... Nije lako u ovoj zemlji stvoriti nešto za svoju porodicu.

L&Z: Zar se danas i žene ne bore za egzistenciju?
Andrija: Pitanje je koliko porodice trpe zbog toga što i žene i muškarci rade. Mislim da prevashodni cilj svakog čoveka treba da bude srećna porodica, a cilj žene da rodi decu i bude stub svoje porodice. Sumnjam da bih mogao da se uskladim sa devojkom koja bi ganjala karijeru. Ima li ozbiljnijeg posla od vaspitanja dece i brige o porodici?

L&Z: Već čujem žene koje čitaju ovaj intervju kako govore: „Kakav tradicionalista!. On bi da mu žena kuva, pere i gaji decu!"
Andrija: Naravno, nisam protiv toga da žena ima posao koji voli, ali ne mogu da prihvatim stav da je sve bitnije od familije. Kad to kažem, ne pravim razliku između žene i muškarca. Oboma ona mora da bude svetinja.

L&Z: Tvoja devojka ili supruga ne bi mogla da učestvuje u Survivoru?
Andrija: Sigurno ne! Ja sam taj koji treba da tu porodicu čuva, pazi, organizuje, a ona da u svemu tome aktivno učestvuje. Da bi brak ili veza uspeli, dvoje moraju imati zajedničke ideje i stremiti istim ciljevima. Varijanta „različiti smo, ali nam je lepo" nema perspektivu.

L&Z: Uobičajeno je da se Crnogorcima postavlja pitanje da li se u njihovom zavičaju moral i poštenje više vrednuju nego u drugim krajevima bivše Jugoslavije?
Andrija: Nema nikakve razlike između Crne Gore, Srbije, Bosne, Hrvatske, Rumunije, Bugarske... To su slabo organizovana društva, koja nemaju satisfakciju ni u privredi, ni u nekim drugim domenima, pa beže u filozofiranje tipa „šta je nekad bilo" i vraćaju se nekoliko vekova unazad, kad je način razmišljanja bio bitno drugačiji. Svi boluju od istih bolesti, ali još se nisu opametili i počeli sa lečenjem, a to se postiže samo radom i vladavinom zakona i pravde.

L&Z: Da li se u tvoju viziju porodice, kao svetinje, uklapa vernost?
Andrija: Naravno, što ne bi?

L&Z: Pitam zato što se većini muškaraca sviđa da imaju „vernu ljubu", ali i ljubavnicu, a poletno pričaju o važnosti porodice.
Andrija: Takvo ponašanje je, najčešće, posledica činjenice da muškarci u veze i brakove ulaze nezreli. Najtužnije je što, na kraju, najviše ispaštaju deca rođena u tim brakovima. Smatram da onog
trenutka, kad postaneš roditelj, više nemaš pravo na kikseve.

L&Z: Zamislimo situaciju da odeš na snimanje filma koje traje četiri-pet meseci i da ti je partnerka veoma privlačna. Misliš li da bi i u takvim okolnostima uspeo da ostaneš veran?
Andrija: Oženiću se super seksi devojkom, pa će mi biti dovoljno da pomislim na nju i da odolim iskušenju. Naravno, postoji ono čuveno „nikad ne reci nikad", ali moj pogled na brak nužno podrazumeva vernost.

L&Z: Kad neko mnogo radi, normalno je i da lepo živi. Da li su počele da te startuju sponzoruše?
Andrija: Nemam pojma. U poslednje vreme ne izlazim na komercijalna mesta, a i teško je znati šta se nekome mota „po glavi" u nekom trenutku. Pošto je materijalistički princip postao dominantan,
ne sumnjam da ih je bilo. Danas je postalo normalno da sve možeš da kupiš, pa i ljubav. Muškarcima je postalo normalno da devojka nije s njima zato što ih voli, već zbog toga što su je „kupili", a devojkama je normalno da sebe smatraju boljom „ribom" što se skuplje prodaju. S druge strane, ne možeš da budeš paranoičan, pa da misliš da baš svi tako razmišljaju. Moraš verovati da je nešto pravo...

Brankica Treskavica