Ne zavaravajte se: Sve zamke virtuelnog dejtinga
Neka ozbiljna istraživanja kažu da 30 procenata od onih koji traže partnera preko društvenih veza, zaista to i ostvari. Od tih 30, 10 procenata završi u ozbiljnim, posvećenim vezama. A te veze su bolje nego među parovima koji su se upoznali na neki drugi način. Pa, statistika verovatno ne bi bila mnogo drugačija ni ako bismo istraživali koliki procenat parova je zadovoljan svojom vezom, ili koliko se dugih veza završilo brakom – koji se nije završio razvodom.
Foto: Gulliver/Thinkstock
Statistika nam saopštava ono što već znamo – nije lako, ni uobičajeno, naći sreću u ljubavi. Ali ako već tražimo, a pri tom računamo na kontakte na društvenim mrežama, mogli bismo da imamo u vidu onih 10 posto veza uspešnijih od drugih i da ne pravimo neke od ovih grešaka.
Šaljemo pogrešne poruke
Kačimo previše fotografija na kojima smo okruženi drugim ljudima. Koliko su ženama odbojne navijačke fotografije, ili momenti sa previše flaša na stolu i previše ruku podignutih u sevdahu, toliko su i muškarcima odbojne ženske čoporativne fotografije. Izazivaju defanzivno ponašanje. Kao i u nekom klubu, gde se pojavite u svom ženskom društvu i sa čoporom muškaraca preko puta ne ostvarite ništa osim merkanja i obostranih zajedljivih primedbi.
Ostavljamo utisak očajnika
Eto još nam je to ostalo, da probamo nekoga da nađemo u virtuelnom svetu, pošto u svom okruženju nemamo šta da tražimo. Objave i linkovi sa ljigavim pesmama liče na male oglase tipa “očajna i razočarana osoba traži srodnu dušu”. A onda očekujemo da nađemo nekog normalnog i čudimo se što privlačimo očajne i razočarane.
Predugo se dopisujemo
Previše reči, bez stvarnog kontakta, ili makar razgovora preko Skajpa, gde možemo da se gledamo u oči i imamo živu konverzaciju, čitamo govor tela, čujemo boju glasa i najvažnije – vidimo kako neko izgleda bez poziranja, služi kao štit od stvarnog sastanka. Ne treba nam puno da zaključimo da li nekog sa mreže želimo da upoznamo. I onda to treba i da uradimo, ili da prestanemo sa dopisivanjem.
Imamo prevelika očekivanja
Bacili smo se u potragu naoružani standardima, zahtevima i šablonom u koji će se idealan partner uklopiti. I onda smo stalno nezadovoljni i svi su nam glupi i dosadni i neadekvatni. Ne možemo toliko ozbiljno da shvatimo onlajn komunikaciju, pa čak ni upoznavanje koje iz toga može da proizađe! Mislim, možemo, ali tako obezbeđujemo sebi razočaranje. Ako se opustimo i zezamo, možemo da upoznamo neke zaista zanimljive, prijatne i dobre ljude, a možda se naša srodna duša maskirala u nekog od njih.
Tražimo više nego što nudimo
Možemo li sami da pružimo ono što zahtevamo da nam se pruži? Da li smo situirani, samostalni, tolerantni, nežni, romantični, a ipak odlučni, pouzdani, posvećeni i pri tom dobro izgledamo, imamo smisla za humor i vrlo smo šarmantni? I naravno, spremni da se obavežemo i sposobni da volimo i budemo srećni.